Binary Dragons je ove godine ostvario vidni napredak u igri, beleži sjajne rezultate, konstantno poboljšavaju plasman na HLTV rang listi, pa ćemo ih vrlo verovatno uskoro gledati na najvećim evropskim turnirima. Povodom svega toga, napravili smo intervju sa manedžerom tima, Petrom ‘Pecom’ Markovićem, sa kojim smo pričali o dosadašnjim rezultatima, treninzima, planovima za budućnost.
Pre svega, reci nešto više o sebi, svojoj ulozi u timu, koliko je posao trenerski, a koliko menadžerski?
Pozdrav svim čitaocima i hvala Vašoj redakciji na pozivu. Ja sam Peca – Petar Marković, generalni menadžer ekipe Binary Dragons. U ovoj mladoj esports industriji sam već nekih 7-8 godina. Pretežno sam se bavio organizovanjem turnira, produkcijom i menadžmentom “one druge strane” esporta kod nas i u Evropi, a od januara tekuće godine nakon kratkog angažmana u Squared-u radim sa našom CSGO ekipom iNation, sada sa već možda i poznatijim imenom, Binary Dragons.
Moja uloga u ekipi je specifična. Ja sam tu da brinem o svim stvarima koje nemaju veze sa samom igrom, tako da igrači mogu sto posto da se posvete onome u čemu su najbolji i da ne misle ni o čemu drugom. Organizacija puta, zakazivanje termina mečeva, traženje novih potencijalnih turnira, partnera, sponzora, ispravljanje krivih Drina… to je jedan mali deo stvari sa kojima se svakodnevno susrećem.
Što se “trenerskog” posla tiče, trudim se da se ne mešam mnogo u posao našeg trenera, Darka “soLo” Mitića koji stvarno radi dobar posao u poslednje vreme. Budući da je poslednji polu-profesionalni turnir koji sam ja lično odigrao bio davne 2009. godine u CS-u 1.6, mislim da i nisam dovoljno kompetentan da se mnogo mešam :). Ipak, tu sam ako zagusti, i tu sam uvek da se potrudim da pozitivno utičem na mentalitet ekipe.
Ko je u ekipi najimpulsivniji, a ko smiruje situaciju tokom mečeva?
Teško je izdvojiti bilo koga. Uigrana smo ekipa i svih pet individualaca koji su deo iste ima zadatak i cilj da “smiri” situaciju kada neko malo impulsivnije reaguje nakon loše odigrane runde ili meča. Svako može da ima loš dan.
Koliko se privatno družiš sa igračima, da li si nekog poznavao i pre osnivanja tima?
Ja obično volim da kažem kako smo mi jedna velika porodica. Delimo i lepe i ružne trenutke međusobno. Nemamo mnogo vremena da se privatno družimo zbog svakodnevnih timskih obaveza, ali većinu dana provodimo zajedno online na TeamSpeaku i serveru, ukoliko ne vežbamo iz bootcampa ili smo na nekom LAN turniru. Svi se znamo od ranije, kako sa mixeva, FACEIT-a, tako i sa LAN turnira.
Da li igrači ponekad igraju i nešto drugo osim CS:GO?
Sa DJOXiC-om volim da odigram Dotu ponekad kad obojica imamo vremena, a nekada me LETN1 i naš trener SoLo kerijaju u Player Unknown’s Battlegroundu. Emi, NENO i Hunter ne igraju ništa osim CS:GO-a.
Nedavno je završen ESL SEC, kakvi su utisci, kakva su bila očekivanja, da li ste zadovoljni drugim mestom?
Biću iskren, očekivali smo prvo mesto i ne možemo biti zadovoljni drugim mestom. Ovo je treći LAN turnir u Bugarskoj koji je imao skoro isti spisak ekipa u poslednjih 5 meseci, i prvi LAN turnir u Bugarskoj koji nismo osvojili. Malo smo se opustili, a malo je nas je uhvatio i umor od igranja. Bugarski Outlaws je spremno ušao u meč, znali su kako da se nose protiv nas budući da često igramo zajedno i zasluženo pobedili u finalu. Doduše, željno iščekujem revanš na finalu DolphinCS Shoot ‘Em Up 3 turnira gde ćemo igrati BO5 protiv Outlawsa online.
Znamo da idete i na NeSA turnir, da li ste očekivali poziv i kako se osećate povodom odlaska u Finsku, s obzirom da turnire igrate uglavnom na Balkanu i online?
U narednom periodu očekujem više poziva za strane turnire budući da sigurnim stopama koračamo ka top 30 najboljih svetskih ekipa rangiranih na hltv.org sajtu, trenutno se nalazimo na 43. mestu u svetu i 33. mestu u Evropi. U aprilu ove godine smo bili i u Kopenhagenu, na Copenhagen Gamesu gde smo nesrećno završili A turnir na poslednjem meču BYOC kvalifikacija nakon što smo sve ostale mečeve prvog dana dobili. Ipak, nakon ispadanja sa A turnira, uspeli smo da osvojimo Copenhagen Games B turnir bez ijednog poraza.
Koje će ekipe predstavljati najveći problem našim igračima na turniru u Finskoj?
Svih sedam pozvanih ekipa su ekipe sa kojima često vežbamo i poznajemo ih jako dobro. Ne bih da izdvajam nikoga, sve su to solidne ekipe koje mogu da naprave dobar rezultat.
Pre par meseci sklopljeno je sponzorstvo sa Binary Dragons organizacijom, koliko vam to znači i da li ste i koliko napredovali od tada?
Zahvaljujući organizaciji Binary Dragons uspeli smo prvo da odemo na ranije pomenuti Copenhagen Games, a kasnije i da naši igrači potpišu svoje prve profesionalne ugovore u karijeri. To znači da se igračima ostvario jedan deo cilja, a to je da žive i zarađuju novac od bavljenja esportom. Zadovoljni smo saradnjom sa ruskom organizacijom Binary Dragons i nadamo se da ćemo dugo sarađivati zajedno. Još jednom bih hteo da se zahvalim CS:GO communityju koji nam je pružio ogromnu podršku na socijalnim mrežama u periodu kada smo tražili organizaciju.
Ove godine beležite dobre rezultate i konstantno napredujete, da li ste zadovoljni do sad postignutim i ima li nekog cilja koji nije ispunjen?
Zadali smo sebi prilično visoke ali ne i nerealne ciljeve. Cilj je bio da se dođe do CS:GO Closed Minor Qualija, pa potom da se ode i na taj čuveni Minor. Ipak, nismo uspeli da se kvalifikujemo na closed ovog proleća nakon što nam je na nekoliko qualifier turnira falila bukvalno jedna pobeda. Ne mogu da kažem da smo nezadovoljni postignutim rezultatima na ostalim turnirima, budući da smo na poslednjih 6 LAN turnira osvojili pet prvih i jedno drugo mesto, ali moramo da se i dalje trudimo da konstantno ispravljamo greške i da dođemo do najboljih trideset ekipa na svetu, a potom i da se kvalifikujemo na CS:GO Minor. To su neki sledeći koraci koje moramo preći.
Imate i svoj bootcamp, koliko treba biti posvećen, da li se više fokusirate na taktički aspekt igre ili poboljsanje skila?
Bootcamp koristimo za pripreme pred neki veći turnir, većinu vremena provodimo u online treninzima. Svakodnevno svako od igrača ima zadatak da pogleda i analizira demo poslednjeg meča koji smo igrali, da odigra sat do dva deathmatcha ili da otpuca botove pred trening kako bi radio na svojoj formi. Svaki dan se uglavnom nalazimo oko 16 sati na TeamSpeaku, gde zajedno pričamo o greškama sa prethodnih mečeva, uđemo na server “na suvo” i dogovaramo nove “talove” i taktike. Još nekih 15-20 minuta zagrevanja i u zavisnosti od toga da li imamo neke oficijalne mečeve ili ne igramo kanter. Sve to traje do nekih 22, 23 sata. Trudimo se da imamo 1 do 2 dana odmora svake nedelje. Neko bi to nazvao nolife-om, ja to nazivam sportom i putem ka uspehu.
Gde vidite prostor za napredak u igri?
Uvek postoji prostor za napredak u komunikaciji, timskoj igri, dogovoru i individualnom skillu. To su neke stvari koje prave razliku između najboljih svetskih ekipa i solidnih ekipa.
Prema stilu igre kog tima težite, i zašto?
Težimo da igramo kao Binary Dragons. Heh, šalu na stranu – nemamo nekog uzora. Trudimo se da uzmemo ono najbolje od svih, da izmiksujemo i da napravimo nešto svoje. Recept za najbolje ne postoji. Ne možeš uzeti taktike najbolje svetske ekipe i igrati njihov kanter, kada nemaš 5 igrača koji igraju u toj ekipi. Svako oseća i igra igru drugačije, tako da je uvek potrebno prilagoditi svaki stil igre ili taktiku ekipi.
Kako vidiš srpsku CS:GO scenu, s obzirom da su samo Binary Dragons i Squared aktivni na većim turnirima, da li nema dobrih igrača ili je nešto drugo problem?
O ovome bih mogao da pišem satima, budući da sam se jedno vreme aktivno bavio razvojem domaće CS:GO scene. Daleko od toga da Srbija nema dobrih igrača. Ne biste verovali koliko postoji ekipa i talentovanih igrača, ali oni jednostavno nemaju prostora da igraju i vežbaju protiv ekipa koje su jače od njih i samim tim napreduju zahvaljujući tome što će učiti na svojim greškama. Nekada smo u 1.6 imali minimum jedan turnir NEDELJNO, i zahvaljujući tome, starim danima, dobili smo jedan (sada) Binary Dragons, Squared, Resistance, Lunacy, pa i jednog Nikolu (NiKo) iz Brčkog koji sada zasluženo nosi titulu jednog od najboljih igrača na svetu. Danas su apetiti porasli, svako bi hteo da igra za malo ozbiljnije pare i prizepool budući da je takav trend i u svetu, i svi očekuju organizaciju turnira na nivou. Ipak, ne postoji mnogo ljudi u Srbiji sa znanjem i strukom, a još manje onih koji su spremni da ulože trud, volju, vreme i novac, i dokle god to bude tako domaća scena će stagnirati. Vidim da se u poslednjih godinu dana situacija malo menja na bolje i da je dosta domaćih kompanija iz IT sektora počelo da se interesuje za esports, tako da se nadam da će nekad nešto krenuti na bolje. Podržavam sve domaće akcije da se CS:GO i generalno sve kompetativne igre i esports dovedu na neki viši, evropski nivo.
Gde bi trenutno svrstao Binary Dragons, kakvi su planovi za budućnost, imate li šanse za major kvalifikacije?
Pozvani smo na par inostranih LAN turnira o kojima ne mogu da pričam u ovom trenutku, ali možete uskoro očekivati zvaničnu najavu i više informacija. Plan je da se pojavimo na što više stranih turnira i pokažemo naš kvalitet. Cilj je da se domognemo do top 30 ekipa na svetu i da se kvalifikujemo na neki od većih turnira poput DreamHacka ili Minora. Ukoliko damo svoj maksimum, šanse uvek postoje, a nebo je granica. Jedino što je potrebno je vreme i trud, budući da motivacije imamo i na pretek.
Šta biste poručili igračima koji stagniraju, kako mogu da napreduju, i koji savet biste im dali?
Radite na sebi! Konstantno! Gledajte mečeve drugih ekipa i pokušajte da vidite koje greške oni prave. Gledajte svoje demoe i skoncentrišite se na greške. Koliko god dosadan taj posao bio i koliko god da biste radije ušli i odigrali još jedan faceit misleći “ma znam ja gde sam pogrešio”, najviše ćete naučiti kada budete uvideli koje greške konstantno pravite i kada se svesno budete trudili da ispravite iste. Ukoliko možete, igrajte protiv jačih ekipa od sebe. Dajte svoj maksimum, ali ne klonite glavom nakon poraza, već analizirajte meč – i nađite razlog ZAŠTO su oni bolji od vas. Pre nego što krenete da tražite greške u saigračima, prvo pogledajte sebe i potrudite se da pronađete grešku u sebi. Ako želite da se bavite esportom, nemojte da mislite da je ovo neki dream job, koliko god da to zvuči tako. Budite spremni na mnogo odricanja, mnogo nervoze i mnogo izgubljenih mečeva (i živaca).
I ono najbitnije, univerzalni moto koji se može upotrebiti za sve u životu – NE ODUSTAJ! NIKADA!
Nadamo se da će još neka srpska ekipa napraviti iskorak poput Zmajeva, kao što je rekao Peca, kvaliteta ima, nedostaje dobra organizacija. A do tada, nama ostaje da pratimo mečeve Binary Dragons-a, i poželimo im sreću na putu ka najboljim timovima sveta, ovi momci to zaslužuju.
