GAMES IN SERBIA! – Prvi deo: Mirko Topalski / Eipix

GAMES IN SERBIA! – Prvi deo: Mirko Topalski / Eipix

Već neko vreme posmatramo lagani porast video igara i developera koji se pojavljuju u Srbiji i mislimo da je došao red da i to malo sumiramo ali i vidimo kako stoje stvari i šta se dešava kod nas u zemlji po tom pitanju.

Izašlo prvobitno u PLAY! Zine-u broj 57, JANUAR 2013.

Naravno, igre iz domaćih studija nisu nikako multimilionski naslovi na kojima rade hiljade ljudi ali su u svom segmentu tržišta jako kvalitetni i neretko veoma pažljivije i preciznije odrađeni nego zapadni multimilionski projekti. To je možda i jedna od boljih stvari rada igara ovde jer ako niste EA i Activision, nemate milione fanbojeva za vratom koji prate svaki vaš pokret i očekuju „savršenstvo“ koje je za svakog ponaosob subjektivna stvar.


Za početak smo propitali par ljudi iz par poznatijih domaćih studija kako stoje stvari i kako oni sve to vide i koja su im očekivanja. U pitanju su Mirko Topalski (Eipix Entertainment), Nenad Tomić (Mad Head Games) i Bane Anđelković (Phoenix Game Studio). Gledali smo da celu stvar podelimo na dva segmenta i da bude što objektivnija bar sa naše strane. Pa smo tako prvi deo intervjua formirali da bude isti za svu trojicu, dok smo drugu polovinu zamislili kao malo personalniji pogled na njihov rad i delo.

Tako da ako se bavite game developmentom ili planirate, a u Srbiji ste, pažljivo ispratite šta ljudi imaju da kažu. Neretko se dosta mišljenja i nekih poruka poklapaju, a imajte na umu da su sva tri studija izdali bar po jednu uspešnu igru za koju možda niste ni čuli kod nas ali su imale dosta, dosta dobru prođu na zapadu. Konkretni primeru su već sada legendardni Pyroblazer iz Eipixa, Rite of Passage iz Mad Head Games-a (o kojem smo već pisali pre nekoliko meseci) i T.E.C. 3001 iz Phoenix Game Studio-sa koji se čak pojavio i na XBLIG servisu, a trenutno čeka i STEAM Greenlight (možete glasati za nju ovde – ).

Neki od ovih timova su sceni duže, neki manje ali svi su prošli kroz nekoliko poučnih perioda i sada su bili spremni da i podele koju pametnu reč sa nama. Ispostavlja se da imamo plodno tle za razvoj video igara raznih žanrova ali da nažalost i dalje postoje neka ograničenja, što sa strane države, što sa strane i samog društva. Mada koliko se da videti i Mirko i Bane i Nenad su optimistični po tom pitanju i smatraju da je situacija sve bolja ali da bi te neke promene mogle da se malo ubrzaju i svima olkašaju život. Tu prvenstveno mislimo na stav države koji je skoro pa nepostojeći prema razvoju igara i softvera uopšte, a koji postaju sve ozbiljnija i veća industrijska grana ove države. Pa da ne odugovlačimo više, slobodno skočite na naredni stranu :D

 

 

 

Mirko Topalski – Eipix Entertainment

www.eipix.com

 

PLAY!: Predstavite se našim čitaocima :D

MIRKO: Zovem se Mirko, živim u Novom Sadu, imam 30 godina, i od pete godine želim da stvaram svetove. Postoje razni načini da se to radi, a ja sam odabrao ovaj najmoderniji i manje-više jedini interaktivni. Vodim firmu Eipix Entertainment, a u slobodno vreme sviram bubnjeve, brzo vozim, i bavim se raznim zabavnim stvarima kao što su komponovanje baroknih fuga, pucanje iz raznih pištolja velikog kalibra i konzumiranje ogromne količine SCI FI stripova, knjiga, filmova itd.

 

PLAY!: Imajući u obziru da se poslednjih godina u Srbiji povećava broj ljudi koji kupuju digitalni download igara, kako to utiče na developere vašeg kalibra? Da li vam to pomaže, odmaže?

MIRKO: Ovo nas ni na koji način ne dotiče, i Srbija nam je potpuno irelevantna. Siguran sam da ovo nije slučaj sa svim razvojnim timovima, ali na naš deo tržišta, Srbija nema apsolutno nikakav uticaj odnosno ne postoji kao tržište.

PLAY!: Da li mislite da će sa porastom digitalne distribucije i njene dostupnosti se povećati i broj domaćih kreatora video igara? I da li će biti čak i nekih AAA naslova na pomolu u nekoj bližoj budućnosti, pa čak i da su autsorsovani ovamo od strane neke velike kompanije/izdavača?

MIRKO: Mislim da je broj razvojnih timova u Srbiji u porastu i da će se taj trend nastaviti. Što se tiče kompletnog razvoja AAA naslova, iskreno sumnjam zato što AAA naslovi koštaju nekoliko desetina miliona dolara, pa pošto ne vidim da filmovi iz Srbije završavaju u Holivudu, ne vidim zašto bi igre bile izuzetak. Prosto mislim da nema ovde ni kadra, ni para, ni tehnologije za tako nešto. Što se tiče outsourcinga, već godinama timovi odavde, uključujući i nas, rade na delovima najpoznatijih AAA igara na svetu.

 

PLAY!: Šta vam kažu poznanici ili ljudi sa kojima se prvi put sretnete kada im kažete da pravite video igre… i to u Srbiji? Je li ima skepse, sumnje, indiferentnost, sreće, ponosa ili neke druge reakcije?

MIRKO: Pre 7 godina kada smo osnovali firmu, gledali su me prilično čudno, danas kada igre imate na svakom mobilnom telefonu na svetu, a uskoro i u svakoj pegli i firižideru, čak ni našim ljudima to više nije čudno, mada naravno imaju problem da se pomire sa tim da je razvoj igara legitiman, ozbiljan, težak i profitabilan posao.

 

PLAY!: Kako bi opisali gejming u Srbiji iz perspektive developera igara? Šta valja, šta ne valja, šta se može promeniti?

MIRKO: Ako pod Gaming mislite razvoj igara, mislim da valja to što imamo nekoliko timova koji su u poslednje vreme konačno probili led i zabeležili velike uspehe. U kategoriju šta „ne valja“ bih uvrstio to što se developeri baš i ne druže međusobno, pa nemaju šanse da uče na tuđim greškama, već isključivo na svojim, ali nažalost to je mentalitet ovog prostora, i ne vidim da će se tu nešto menjati.

PLAY!: Opšte je poznato da imamo u zemlji i dalje stručnih ljudi u raznim IT sferama koji nisu potražili sreću negde preko ali nekako deluje kao da niko ne želi da se bavi video igrama u ovoj zemlji? Da li je to mit ili bar neka delimična istina?

MIRKO: Ne znam, nama se za posao nedeljno javi dvoje, a ponekad i petoro ljudi i to na naš zatvoren konkurs, tako da ja mogu samo da zaključim suprotno.

 

PLAY!: Šta mislite o Steam servisu i sličnim kao što su Desura pa čak i Origin, XBLA, PSN? Da li u ovom trenutku tu ima „leba“ za domaćeg kreatora nekog gejming sadržaja? Da li ste probali saradnju sa nekim od tih ili drugih servisa?

MIRKO: Mislim da su to sjajni servisi, ali da bi se na istim uspelo potrebno je imati fenomenalan marketing. To je nešto što developeri obično ne mogu sami. Naslov na Steamu vam ništa ne znači, jer vas niko neće videti, ni naći i samim tim niko vaš proizvod neće ni kupiti. Treba vam takozvani „visibility“, a to može da „nabavi“ neko ko ima mnogo novca ili mnogo konekcija i iskustva u industriji. To tražite. Bez toga, nećete se proslaviti.

 

PLAY!: Da li ste upoznati sa stanjem u regionu? Koje zemlje iz okruženja bolje prolaze na svetskom tržištu?

MIRKO: Nisam nikada bio zainteresovan za ovakvo istraživanje, sumnjam da postoji jedna zemlja bolja od drugih. Verujem da svaka zemlja ima jednog ili par (umereno) poznatih developera.

 

PLAY!: Kao neko ko je očigledno odlučio da će se baviti bar još neko vreme pravljenjem igara, šta mislite da bi državni aparat, vlada mogla da uradi da pospeši status Srbije na gejming mapi sveta?

MIRKO: Upravo postoji predlog zakona, ako ga država usvoji mislim da će dosta uraditi ne samo za gaming već i za ceo IT. Još pre 5 godina govorio sam da mi koji se bavimo ovim poslom praktično uvozimo novac u državu, te da bi država trebala da nas nagradi. Da li smanjenjem ili ukidanjem poreza, smanjenjem ili ukidanjem doprinosa, bespovratnim kreditima, ili već nekim drugim programom to prepuštam ekspertima u oblasti investicija, politike i start-up kulture.

 

PLAY!: Kao gejmer, koje su vam igre ili franšize iz inostranstva obeležile ovih par godina unazad i zašto?

MIRKO: Omiljene franšize su mi Starcraft, Final Fantasy i Mass Effect. Zašto? Zato što su promenile ne tržište već živote ogromnog broja ljudi. Ove igre su umetnost. One te promene, posle završetka ovih igara čovek počinje da razmišlja o stvarima o kojima nije ranije razmišljao. Jednostavno rečeno, ove igre vas dirnu kao uzvišena umetnička dela.

PLAY!: Da li se ugledate na koju noviju igru? Ili neku stariju?

MIRKO: Ne baš, zato što se bavimo delom tržišta koji ima svoja, malo drugačija pravila, ali jednog dana ako budemo pravili žanrove pomenutih igara, siguran sam da ćemo se na iste ugledati.

 

PLAY!: Da li znate neke (pre)ambiciozne gejming projekte u Srbiji koji su propali iz ovog ili onog razloga, a da su kojim slučajem uspeli bi postali hit i van zemlje? Ili možda neki koji je trenutno u izradi čak?

MIRKO: Ne znam za takve projekte. Znam za mnogo propalih projekata, ali još nisam čuo za neki koji bi promenio svet, štaviše mislim da su svi propali, uglavnom propali iz opravdanih razloga.

 

PLAY!: Da li vas brine piraterija i ako da ili ne – zašto? Da li je vaša igra piratizovana i kako vas je to dotaklo?

MIRKO: Piraterija je najveći problem razvoja igara globalno, ali mi imamo sreću, kao sto sam već pomenuo da se bavimo jednim delom tržišta koji je potpuno imun na pirateriju zbog čega i jeste profitabilan. Dakle piraterija je najveći problem gaminga, ali nas ne dotiče (iz prostog razloga što naši klijenti NIKADA ne igraju piratske igre).

PLAY!: Koje su najveće prepreke sa kojima ste se susretali kao developer igara tokom godina? I da li se one mogu nekako zaobići unapred?

MIRKO: Susretali smo se sa raznim preprekama. Dobar deo istih mislim da više ne postoji, dobar deo se danas lakše može obići učenjem iz sada potpuno dostupne preduzetničke i game dev literature. Najveći problem je bio taj što nikoga nismo mogli da pitamo za savet i što nam je bilo teško da izađemo iz države, a i to što su saradnici iz inostranstva bili sumnjičavi prema ovom području. Kao što sam već pomenuo, nijedan od ovih problema više nije aktuelan.

 

PLAY!: Šta bi voleli da vidite kod drugih domaćih developera više, a šta manje? To se naravno odnosi i na stav i na same igre, žanrove i slično.

MIRKO: Iskreno, slabo igram igre domaćih developera, tako da teško mogu da kažem šta bih voleo da vidim. Najviše bih verovatno voleo da vidim uspeha i kolegijalnosti, a iznad svega da pomažu novim ljudima i oblikovanju sistema.

 

PLAY!: Kada pogledate unazad na vašim i tuđim primerima, koliko je teško (ili lako) početi sa razvojem video igara u Srbiji i zašto? Da li je lako okupiti ljude oko neke vizije bez možda garancije da ćete uopšte i nešto zaraditi?

MIRKO: Mislim da je ovo pitanje opšte mesto. Mislim da je jednako teško kao i započeti bilo koji drugi biznis. Svakako mislim da je gotovo nemoguće okupiti ekipu bez love, ali mnogima je ovo gotovo nemoguće poslo za rukom.

 

PLAY!: Šta mislite o mobilnom gejmingu za Android i iOS? Jel planirate da se bavite ili se čak i bavite istim?

MIRKO: Naše igre trenutno rade na PC/Mac, a iOS i Android podrške se upravo privodi kraju. Svakako verujemo da je budućnost ili barem dobar deo iste upravo na ovim platformama.

 

A sada da pređemo na malo intimnije stvari i Eipix Entertainmentom i šta tu ima novog:

 

PLAY!: Nismo dugo čuli šta se dešava kod vas u Eipixu, pa kako ste, kako život?

MIRKO: Dosta dobro, upravo je izašla naša druga igra na www.bigfishgames.com Planiramo još mnogo igara ove godine, tako da u ovom trenutku nemamo razloga da se žalimo.

 

PLAY!: Čime se zanimate ovih dana? Da li je neki novi naslov na pomolu? Ili možda više njih!?

MIRKO: Kao što upravo rekoh u pitanju je čitava serija igara koje planiramo da plasiramo ove i narednih godina. Trudićemo se da dižemo i kvalitet i kvantitet i naravno da se širimo na neka nova tržišta.

 

PLAY!: Koja vam je trenutno najveća okupacija u studiju?

MIRKO: Sve okupaciju u studiju su jednako velike. Pošto radimo kompletan razvoj sami, sa tek ponešto outsourcinga zaista smo preokupirani svim segmentima razvoja.

PLAY!: Da li uspevate da postignete zamišljeno u nekom realnom okviru, što vremenskom, što materijalnom a da se tiče naravno razvoja video igara?

MIRKO: U početku nismo uspevali, ali sada nam znatno bolje ide i po postizanju rokova, a i materijalne nadoknade.

 

PLAY!: Koji vam je bio najbolji, a koji možda najgori trend u gejming industriji prošle godine? Ili možda neki dugogodišnji trendovi koji su eskalirali van pameti u toku 2012-e?

MIRKO: Najbolji trend nam je ljubav Američkih igrača ka HOPA igricama koje pravimo, mada taj trend definitivno nije ništa novo, ali se čini da i dalje ne posustaje. Što se tiče loših trendova, zaista ne znam šta bih izdvojio. Trendova je kao i svega drugoga uvek bilo i dobrih i loših, a mi smo uvek voleli da se bavimo ovim dobrim.

 

PLAY!: Pomenuli ste da ima timova koji kod nas rade na delovima nekih najpoznatijih AAA naslova. Je li smete da nam kažete nešto više o tome? Koji naslovi, kako to ide, da li su poslodavci zadovoljni?

MIRKO: Poslodavci su zadovoljni, ali nažalost ništa o tome ne smem da kažem.

PLAY!: Gde se sada nalazite na personalnoj gejming mapi, a gde bi želeli za pet i deset godina od sada? I možda najbitnije – koliko mislite da su ta predviđanja, želje i planovi realni?

MIRKO: Ono što smo definitivno naučili tokom godina je da stvari gotovo nikada ne idu po planu. Neki plan za narednih 5 godina je da postanemo jedan od top 10 casual developer-a globalno, a posle toga idemo dalje. Koliko je ovo realno, saznaćemo svi zajedno u narednih 5 godina.

 

PLAY!: Za kraj idemo dvodelno, malo klišeizirano ali slobodno možete da zadate lični pečat i preokret u ovo najstandardnije pitanje ikada u bilo kom intervjuu: a) Šta bi poručili mladim i onim ne toliko mladim ljudima koji se upuštaju u vašu granu industrije sa nadom u bolje sutra za domaći gejming? b) Šta bi poručili našim gejmerima, igračima koji igraju vaše i tuđe igre ili možda čak ni ne znaju da mi u Srbiji imamo par gotivnih igara?

MIRKO:

a)      Na ovo pitanje mnogo puta je odgovoreno od strane ljudi koji su svakako iskusniji i pametniji od mene. Ima hiljadu narodnih poslovica koje bi se ovde mogle primeniti, hiljadu stvari koje su bitne za svaki početak poslovanja individue ili otvaranja nove kompanije. Predložio bih da zainteresovani istraže tržište maksimalno pre nego što se u isto upuste.

b)      Samo nastavite da se igrate. Naučno je dokazano, da igre  (u najvećem broju slučajeva) ne samo da nisu štetne, nego često imaju i pozitivne efekte na psihu. Na kraju krajeva, igre nas čine srećnim, a o tome koliko malo stvari danas istinski moze da učini čoveka srećnim, ne treba ni da govorimo.

 Autor: Aleksandar Ilić

 

Related Articles