Napomena: Showdown Effect smo isprobali proteklog meseca u vidu previewa odnosno bete i izneli svoje mišljenje. Sada je do nas stigla i puna review verzija, pa da se onda pozabavimo i “punim review” tekstom.
Showdown Effect je 2.5D pucačina u multiplayer okruženju. Trčite unaokolo kao jedan od odabranih likova (tri su ponuđena na početku), ubijajući pritom druge protivnike. I to je to. Nema neke dalje nauke. Imate pištolje, puške, bacače raketa ali i hladno oružje, mačeve, noževe, sekire kao i sve drugo što možete dohvatiti iz okruženja – slike, stolice, stolove, svećnjake, satove … Čak ćete nekada i golim rukama udarati protivnika pa ga i obarati na zemlju zaletanjem. I to sve na četiri različita nivoa.
Svaki od karaktera je svojevrsni akrobata koji ima mogućnost da trči, skače, penje se uz zidove, uklizava, pravi salto, čak i pomalo leti kada je to neophodno. Sve se to odvija jako fluidno i bez posebne muke, što uz standardno lako pucanje čini da Showdown Effect možete igrati jako lako i ušemiti se još lakše. Skoro pa da nema ni potrebe da “vežbate” bilo šta već i prvi put, kada saznate za osnovni set tastera koji nešto znače u igri, možete da uskočite i oprašite druga tri lika.
Međutim, još i u beti a sada više nego u njoj dolazi do izražaja problem različitog nivoa umeća kod igrača. Naime, ukoliko igru započnete kada se ona pojavi, igrate sa protivnicima svakodnevno i napredujete, moći ćete da održite nivo sa svima njima. Međutim, čim prestanete sa igranjem makar na nedelju dana, drugi igrači će toliko napredovati da više nećete moći da im se suprostavite. To jednostavno znači da će svi drugi da “peru patos” vama i da vam igranje u tom smislu uopšte neće biti zanimljivo. Probaćete još jednom, pa još jednom, ali nećete uspeti da ostvarite niti jedno ubistvo a kamoli pobedu. To će vas iznervirati i igru više nećete igrati. I to isto će uraditi i svi ostali.
Veliki naslovi velikih izdavača najčešće nemaju ovaj problem jer je njihova snaga u broju. Kada na serveru u istom trenutku imate 100.000 igrača, lako će se naći još 3-4-5 pa i 10 njih koji su jednako loši ili jednako dobri kao i vi. Međutim, problem nastaje kada hoćete da online igrate igru manjeg izdavača, gde se broj aktivnih igrača broji stotinama i gde čak i morate čekati neko vreme da uopšte dobijete protivnike a kamoli da razmišljate o tome koji je njihov nivo iskustva.
Drugi problem koji se javlja sa ovom igrom jeste njegova cena. OK, igra košta 10 evra što je zaista “smešno”, ali kao što smo pomenuli u beti, uspeh ove igre zavisiće od toga da li je ona besplatna ili nije. Iovako već poseduje mikrotransakcije koje su se pokazale kao sjajan način namicanja para. Ljudi kupuju novu odeću, izgled oružja, likove, glasove i tako dalje. Ovaj vid finansiranja obezbedio bi stabilan tok novca izdavačima i razvojnom timu, dok bi “besplatnost” obezbedila da znatno više igrača isproba Showdown i na taj način reši problem pomenut u prethodnom pasusu. Ovako, sve to izostaje.
Stoga, Showdown Effect nije lako oceniti i najviše zavisi od toga sa kim igrate. Ukoliko su u pitanju vaši prijatelji i mečevi u “kontrolisanom okruženju”, neće biti frke. Igranje je zabavno, ubijanje još više (nadam se da ne čitaju oni borci protiv nasilja u video igrama) i sve ide kako treba. Javni mečevi na netu protiv nepoznatih likova – not so much. Opraće vas, najblaže rečeno.
Stoga, dobro razmislite, procenite da li imate društvo koje želi da igra i onda odredite da li vredi ulagati u Showdown Effect ili ne. Ali ako igra postane besplatna, vredi svakako. Možda zato što onda ne ulažete ništa, osim svog vremena.
Autor: Luka Komarović
PLAY! Zine br. 59 – MART 2013
