Ako ste ljubitelji point&click avantura , a nekim čudnim spletom okolnosti niste igrali prethodne naslove iz ove trilogije, savetujemo vam da odmah prestanete sa čitanjem ovog teksta i pravac u nabavku prva dva dela. Igra je biser evropske scene avantura i prava je šteta propustiti je. Vrhunski humor, dopadljivi i uvrnuti likovi, šarena i živopisna grafika te odlična glasovna podloga, samo su neke od karakteristika koje krase originalu igru i sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da je situacija ostala nepromenjena i u završnom delu.
Priča se nastavlja tamo gde je i stala, Rufus i ekipa su na pragu spašavanja Deponije, ali Rufus kakvog znamo naravno ne bi bio Rufus da se ne napravi pametan i tako od gotovog napravi veresiju. Tako da družina neplanirano skreće sa svog kursa i staje pred novim neprilikama i preprekama u njihovom pokušaju spašavanja sveta. Tokom igranja dobićemo konačne odgovore na mnoga pitanja koja su se nam se direktno ili indirektno motala po glavi, čak ćemo saznati i nešto što možda neki nisu očekivali da će biti akcentovano u igri. Novi likovi (a ima ih puno) sa kojima se susrećemo u igri su i dalje održali sjajan kvalitet dizajniranja šašavih likova iz ovog sveta, a isto važi i za nove lokacije koje posećujemo. Mehanika igranja ostala je potpuno ista, s tim što se da primetiti da je malo veći akcenat bačen na mini-igre kojih nije bilo toliko u prethodnim delovima.
Zagonetke su, rekli bi smo, uvrnutije ali i očiglednije nego u prethodnim delovima, moguće da je razlog tome činjenica da se igrač vremenom navikne na ludorije koje se mogu očekivati pa mu naizgled lucidne stvari postanu sasvim logične u svetu ove igre. Primetne su i neke male ali zanimljive novine u gejmpleju koje nećemo ovde otkrivati da vam ne bi pokvarili igračko iskustvo. Savršeni humor koji je krasio prethodne delove ovde je čak podignut i za lestvicu više, i često ćete uhvatiti sebe kako se smejete glasno. Kao i u prethodnim delovima, čak i ako znate da je nešto pogrešno, isprobaćete sve moguće načine interakcije sa predmetima i sve moguće opcije u dijalozima samo da bi ste se smejali dovitiljvim opaskama Rufusa i družine. A dijaloga ima jako puno, verovatno najviše u celom serijalu, sa svim i svakim se možete raspričavati o svemu bitnom i nebitnom, a tu je i veliki broj međuscena, takođe punih razgovora. Osim sa razvoj priče i zasmejavanje, u dijalozima ćete nalaziti i bitne hintove koji će vam pomoći u rešavanju određenih zagonetki, tako da je bitno obratiti pažnju.
Nema se još šta puno reći o ovoj igri, a da već nije rečeno o prethodnim delovima. Jednostavno vrhunski naslov koji obiluje kvalitetom na svim poljima, tako da ćemo ovaj kratki opis završiti kako smo i počeli – ako kojim slučajem niste igrali Deponiju, ispravite tu grešku odmah, a ako jeste onda sve što ste videli u prethodnim delovima ovde očekujte u još boljoj izvedbi , dovedenoj do savršenstva.
Autor: Nikola Savić
PLAY! Zine br. 66 – Novembar 2013
