KlanRUR Dojo, četvrta lekcija: “Najčešće greške”

KlanRUR Dojo, četvrta lekcija: “Najčešće greške”

“Tebra, ne radi mi džojstik!”, “Prekini da spamuješ jedan napad!” “Brate, ovo je OP! Šanse su da ste čuli ovo od ljudi ako ste igrali tabačine sa ljudima koji nisu najbolji u istim. Najčešće se radi o tome da igrači prave greške kojih ni sami nisu svesni. Prošli put smo pričali o svim načinima na koji možete da napadate i da se branite, ali u praksi to u početku ne izgleda kako bi trebalo. Danas ćemo navesti neke od najčešćih grešaka koje prave ne samo početnici, već i igrači na višim nivoima igre, te ćete verovatno uočiti i kod sebe neke od primera koje ćemo navesti.

Pritiskanje dugmića (button mash)

Besomučno iživljavanje nad tasterima ili mashovanje je verovatno najrasprostranjenija boljka kod svih igrača i iznenađujuće rasprostranjena čak i među boljim igračima na neki način. Kao takva, button mash se kao pojava može podeliti u više grupa u zavisnosti od konteksta i situacije, ali ćemo ovde govoriti o onom najrosprastrenjenijem vidu, iz neznanja.

Tabačine se razlikuju od drugih žanrova po brojnim kompleksnim kombinacijama tastera koje je neophodno izvesti pravilno da bi se dobio odgovarajući potez. Mnogi igrači kada počnu da igraju ne mogu da izađu na kraj sa time te pritiskaju sve tastere odjednom u nadi da će dobiti onaj pravi napad. Pored toga, igrači koji znaju kako se neki napad radi, ali nisu najveštiji u izvođenju će uz button mash probati da zaobiđu tu barijeru.

Istina, ponekad na nižim nivoima igre možete pobediti, ali problem je što igra ne može da registruje sve komande koje za kratko vreme napravite. Takođe, s obzirom na brzinu i dinamiku mečeva, u svakom momentu želite da dobijete željeni napad, a da ne morate pritom da se molite da nećete dobiti nešto drugo.

Paničnost u odbrani

Recimo da ste savladali sve poteze i da sada možete da ih radite, a da niste u obavezi da menjate džojstik na svakih nedelju dana jer su se dugmići izlizali. Igraćete protiv nekoga ko je možda bolji od vas i u takvoj situaciji ćete verovatno biti saterani u ćošak. Dosta igrača, ne samo početnici, se ne oseća prijatno u takvoj situaciji i pokušavaju da se izbave očajnički iz takve situacije tako što će pritiskati nešto u nadi da će udariti protivnika koji ih napada. Vrlo je bitno izazivati protivnika i staviti mu do znanja da ne može da radi šta želi (o čemu će biti nešto više reči kasnije), ali očajničko pritiskanje down jaba ignorišući prednost koju protivnik ima će mu samo dati counter hit i priliku da vam nanese veću štetu nego što je za to bilo potrebe. Smirenost i odmerenost u odbrani je neophodna da bi se pobedio bilo koji protivnik, bilo kog nivoa.

Stalni reversali na zemlji

Ovo se nadovezuje na prethodnu stavku velikim delom. Ako se sećate, prošli put smo rekli da su reversali posebni napadi koji su donekle neranjivi (invincible), te su dobri kada želite da se rešite protivničkog pritiska, ali su isto tako veoma kažnjivi, te su rizični i zahtevaju dobro poznavanje situacije i protivnika. Vrlo često, igrači se boje situacija gde ih protivnik obori na zemlji. Najčešće iz neznanja kako da izađu na kraj sa opcijama koji napadač ima dok oni leže, mnogi teže ka univerzalnom rešenju. U Street Fighteru, recimo, to bi bio Shoryuken. Kada ne želite da razmišljate o meaty napadima, bacanjima, crossupovima ili bilo čemu drugom, shoryuken deluje kao savršeno rešenje. Problem je u tome što su dobri igrači i sami toga svesni te će lako uočiti ako je neko paničan i samo će izmamiti reversal i potom vas kazniti. Uglavnom će napadač poštovati vaš reversal i biti svestan njegove opasnosti, te svaki put kada vas protivnik obori, morate dobro razmisliti o svojim, ali i protivničkim opcijama

Ukazivanje suviše poštovanja protivnika

Možda će vam delovati čudno kada kažem da je pogrešno i suviše poštovati svog protivnika, pogotovo nakon primera koje sam upravo spomenuo. Takođe, možda će vas začuditi kada vam kažem da je ovo možda i najveća greška koju ljudi prave. Iako nužno nije toliko štetno kao prethodno ukazani primeri, problem je u tome što je ovo loša navika od koje se igrači najteže odviču. Istina je da ćete vrlo brzo prestati da radite stalno reversale, da mashujete i tome slično, ali problem kod prevelikog poštovanja je psihološki, a ne mehanički. Kao takav, ova greška se najčešće javlja kod iskusnih igrača, ali nedovoljno iskusnih da znaju da ocene kada bi trebalo i zašto bi trebalo rizikovati u pojedinim situacijama.

Daću vam jedan primer iz Tekkena. Kazuya ima potez koji se zove Electric Wind God Fist koji je sam po sebi + na bloku, odnosnu kada protivnik blokira taj napad, vi ćete malo pre njega prvi moći da odradite neki potez, te ako bi teoretski u isto vreme pritisnuli isti napad, vi biste udarili vašeg protivnika prvo. Kada smo to objasnili, opisaću vam situaciju. Kazuya je uradio Electric Wind God Fist i nakon toga je uradio nizak udarac misleći kako protivnik neće uraditi ništa zbog toga, ali je protivnik uradio hopkick, koji prolazi iznad niskih napada, iako je bio u nepovoljnoj situaciji.

U čemu je problem? Problem je u tome što igrač koji ukazuje previše poštovanja zna da po nepisanom pravilu igrač ne bi trebalo da radi neke stvari, kao što je pritiskanje stvari iako ste u negativnim frameovima, wake up superi itd. i sam nikada to neće uraditi jer je to “loša igra”. Problem je što takvi igrači igraju protiv igre, a ne protiv samog igrača, jer na kraju krajeva, sve se svodi na razumevanje protivnika, a razumevanje igre je samo tu da bismo iskoristili slabosti protivnika.

Pecanje velikih napada

Većina grešaka i loših navika se mogu svesti na očaj, a primer koji ću vam sada navesti možda i najbolje oslikava tu tvrdnju. U pitanju je problem sa kojim se sreću svi igrači na svim nivoima igre, a u pitanju su očajnički potezi. Često se dešava da kada ste u velikom zaostatku želite da preokrenete situaciju što pre tako što ćete samo “bacati” najveće i najjače napade koje imate, bez obzira na to što je protivnik toga svestan i što se vrlo lako reaguje na njih. Dobar primer toga jeste kada igrači rade super napade čim za to imaju priliku, iako je očigledno da je i protivnik toga svestan, ili neki veliki combo starter, kao na primer snake edge kod Bryana u Tekkenu. Kada želite da preokrenete situaciju morate biti strpljivi, jer jedini način na koji možete pobediti protivnika jeste da igrate mimo njegovih očekivanja. Istina, za to će biti potrebno mnogo više truda, ali najbolji način da napravite preokret jeste da posmatrate kraj runde kao da je runda tek počela. Za to je potrebna velika snaga volje i znanje igre, te su takvi preokreti veoma retki čak i na najvećim turnirima.

Ponavljanje šablona

Šabloni su jedna od najinteresantnijih tema za razgovor ne samo u tabačinama, već u svim vrstama takmičenja. U stresnim situacijama ljudi teže ka već poznatoj i proverenoj sekvenci poteza bez ikakve varijacije jer pod tolikim stresom nisu u stanju da razmisle o svim potencijalnim scenarijima. Nažalost, mi kao ljudi ne možemo potpuno nasumično da radimo bilo šta, ali ako već ne možemo da se rešimo šablona, barem možemo da ih maskiramo. Upravo u tome je razlika između elitnih igrača i ostatka sveta.

Početnici obično kada počnu da igraju uoče neke stvari koje rade na drugim igračima. Primera radi, u Street Fighteru Ken igrači će stalno raditi Shoryuken ili Hurricane Kick. Neko ko ima malo više iskustva će ovo brzo primetiti i lako kazniti.

Promišljeniji i komplikovaniji šabloni postoje za čije raskrinkavanje je potrebno više truda, ali je suština ista: niz napada bez varijacija u kombinacijama ili tajmingu. Nakon nekog vremena protivnik će to uočiti i adekvatno na to i reagovati.

Podnaslov je nazvan “ponavljanje šablona”. Time sam želeo naglasiti da postojanje šablona nije toliki problem koliko slepo ponavljanje istog. Najčešće igrači ne mogu da se odvoje od onoga što je do tada radilo i ne znaju kako da se nose sa činjenicom da je protivnik našao rešenje za to. Adaptacija je ključan pojam u svakom vidu takmičenja, te tako i u tabačinama i samo kroz variranje napada možete nastaviti da pobeđujete na duže staze.

Svaljivanje krivice

Sve što sam do sada naveo su česte greške koje igrači prave i identifikovanje istih je ključno ako neko želi da dalje napreduje. Međutim, ništa od toga neće imati bilo kakvog efekta ako igrač nije u stanju da prizna svoje greške i ako nije voljan da dobro sagleda šta tačno radi.

U tabačinama za razliku od timskih igara nemate koga da krivite sem sebe. U pitanju je žanr koji neće testirati samo vaše veštine, već i vas kao osobu. Samo onda kada ste svesni da je problem u vama vi možete naći način da premostite prepreke koje su vam se do tada nalazile na putu. Kriveći igru, periferije i likove samo sebi činite medveđu uslugu. Naravno, nezgode se dešavaju i neke situacije zaista nisu fer, ali kada tražite razlog zašto ste izgubili, treba uvek prvo poći od sebe jer ćete upravo tu najčešće naći i odgovor.

Nadam se da ste izvukli neku korist iz današnje lekcije. U narednim nedeljama ćemo govoriti o arhetipovima likova u tabačinama, balansu u igrama, resursima i o drugim temama te se vidimo ponovo sledeće nedelje

Related Articles