REVIEW: Prey

REVIEW: Prey

Arcane Studios nije stranac u svetu akcionih RPG naslova sa solidnom pričom i zanimljivim izvođenjem. Svi znaju za Dishonored, određeni znaju i za njihov posao unutar BioShock 2. To je samo po sebi dovoljno da im se unapred ukaže poverenje pred prvi dvoklik na novoinstaliranu “Prey” ikonicu na desktopu.

Ujedno, Prey donosi i zanimljiv novitet za medije, posebno za naš i druge iz “trećeg sveta”. Prateći novo Bethesda pravilo, novinarima se više unapred ne daju igre za review, već njihovi opisi postaju dostupni tek kada igra postane dostupna za sve igrače na planeti, a potom brzi prsti novinara širom sveta uspeju nešto da skucaju “na brzaka” paralelno igrajući igru. Zbog toga je internet prepun “review in progress” tekstova, a nama je nekako “toplo oko srca” kada vidimo da se velika imena “muče” kao i mi “mali i manje važni” koji, uz male izuzetke, takođe opisujemo igre tek kada kodovi stignu, po zvaničnom početku prodaje.

No, dosta o nama. Arcane je na Preyu počeo da radi odmah po završetku Dishonored, tako što je jedan deo tima počeo da radi na Dishonored 2 a drugi na novoj intelektualnoj svojini. Ispostavilo se da je ta svojina upravo Prey, koju je Bethesda preuzela od posrnulog 3D Realmsa. Iako je prvobitno posao bio poveren Human Head Studios i radu u idTech4 engine, već 2013 smo saznali glasine oko preuzimanja projekta od strane Arcane Studios. Čitava priča oko Preya je sama po sebi jako interesantna i predlažemo da se informišete više o tome kako je i prethodni Prey, izašao 2006 godine zapravo sa razvojem krenuo još 1995.

Već u prvim koracima vidi se jasna inspiracija u igri upravo Dishonored i BioShockom, ali i još jednim legendardnim naslovom – System Shockom. Bez želje da vam otkrivamo previše, reći ćemo samo da je Kenedi preživeo atentat i kao rezultat toga USA je uložila mnogo više novca u svemirsko istraživanje. Morgan Yu, protagonista, serijom dešavanja koja vam iznova nećemo otkriti radi očuvanja iznenađenja dolazi u situaciju da se bori za sopstveni život na Talos I svemirskoj stanici. Naravno, pored vas na stanici su i vanzemaljci, koji nemaju želju da postanete prijatelji, ali i ostali karakteri koje ćete vremenom susresti.

Prvi utisak koji je verovatno i najprecizniji jeste da je Prey u potpunosti ispunio očekivanja. Atmosfera je sjajna, napetost je prisutna na svakom koraku a od vaših odluka o tome kojim pravcem razvoja želite da idete zavisi i na koje ćete načine prolaziti dalje kroz svemirsku stanicu. Izbori zapravo nisu nimalo jednostavni niti “sekundarni”. Otvoreni svet koji Prey nudi dovoljno je veliki da vaše odluke imaju velikog uticaja na dalji razvoj igračkog iskustva.

Za razliku od recimo Dishonored, Preyu u mnogome pomaže to što se ipak nalazite na zatvorenoj svemirskoj stanici a ne u otvorenom okruženju velikog grada. To je jednostavno doprinelo tome da se programeri više fokusiraju i podare neke zanimljive stvari, poput mogućnosti da od vanzemaljaca preuzmete mogućnost transformisanja u bilo koji objekat u vašem okruženju. Tako se na primer možete pretvoriti u kantu za đubre. Ne šalimo se.

Ako se pitate zbog čega smo baš odabrali ovu mogućnost, ta “mimikrija” zapravo nam služi da pojasnimo i možda ne baš sjajne elemente igre. Vanzemaljci od kojih preuzmete ovu mogućnost i sami naravno mogu da se pretvore u bilo šta. To daje određenu dozu napetosti čak i kada uđete u naizgled praznu prostoriju, pa vas odjednom napadne kredenac, stona lampa ili stolica. Ali, baš kao i mnogo puta do sada, “overselling” jedne ideje pretvara je u čistu “zezalicu” na kratke staze, koja dugoročno gledano počinje da “smara”, narodski rečeno.

Drugi problem je to što kroz vreme i same borbe, nevezano za tip protivnika, postaju monotone i što u njima nema ni trunčice kreativnosti kao u Dishonored ili BioShock. Sigurno se sećate situacija u kojoj jednog (svog) protivnika okrenete na drugog i tako ih pustite da se sami međusobno eliminišu dok vi sa strane skupljate vredne predmete ili jednostavno posmatrate “predstavu”.Prey ne nudi ništa tome slično.

To su, naravno, bitne stvari ali samo ukoliko zaista pokušate da pronađete nedostatke igri koje biste mogli da iznesete, čisto da kategorija “minus” ne bi bila prazna. Ne kažemo da te stvari nisu važne, ali jednostavno, Arcane je uradio jako dobar posao na svim drugim frontovima i nema razloga da vam se igra, kao celina, ne dopadne. Naravno, ukoliko volite taj specifičan osećaj navodne samoće u nepoznatom okruženju svemira. Daleko da Prey može da se približi System Shocku, ali je možda prišao bliže nego što su svi koji su do sada to pokušavali.

OCENA: 8/10

+ Dobra priča i atmosfera
+ Interesantna rešenja i izbori

– Jednostavna borba
– Nema “dubinu” Dishonoreda

Related Articles