Svedoci smo činjenice da se količina piksela na ekranima u koje gledamo stalno povećava a jedna od kompanija koja prednjači u postavljanju trendova je Apple sa svojim Retina ekranima. Mnogi ih obožavaju, mnogi ih mrze, osećanja su vrlo podeljena ali je jedno sigurno – prave kvalitetne proizvode. Tako nam se na stolu našao iMac računar dijagonale ekrana sada već relativno standardnih 27“ ali i neverovatne rezolucije koja se popularno zove 5k a zapravo se sastoji od 5120×2880 piksela.
Apple iMac
Svesni smo činjenice da u Srbiji Apple računari nisu u toj meri popularni kao što je to slučaj u zemljama Zapadne Evrope ili Amerike, pre svega zato što ih karakteriše viša cena u odnosu na konkurenciju. Čak bi se moglo reći da su „ajfoni“ napravili mnogo veći proboj na našem tržištu nego što je to slučaj s „mekovima“. Međutim ako se gleda globalno Apple računari su uvek među prvih pet svetskih proizvođača PC računara i praktično jedini u tom segmentu koji ne koriste Windows platformu. U domenu desktop računara Apple ima dva proizvoda – iMac, računar opšte namene koji je upakovan u ekran i MacPro, maleni desktop velikih performansi koji je namenjen pre svega profesionalcima iz oblasti obrade video i audio materijala.
Lično sam se sa iMac računarom prvi put susreo tek pre oko dve godine kada mi je za potrebe posla na sto stigao jedan vremešni iMac iz 2009. godine ali i pet godina kasnije sa vrlo respektabilnim karakteristikama – 27“ ekran rezolucije 2560×1440, i7 procesor, 16GB RAM memorije i ATI Radeon HD 4850 grafičkom karticom. Prva stvar je bila naviknuti se na OS X operativni sistem. Mnogim korisnicima Windowsa se na prvi pogled može učiniti da je prelazak komplikovan jer nije sve baš isto, ali kad se malo bolje razmisli vidi se da su svi koncepti u najvećem broju slučajeva isti, ostaje samo malo navikavanja na drugačije prečice ili eventualno neku drugačiju aplikaciju. Ono što je mene lično posebno oduševilo jeste način na koji OS X radi sa ažuriranjima i instaliranjem novih bezbedonosnih zakrpa – s jedne strane korisniku nije dozvoljeno da odabere šta će u tom domenu raditi, ali s druge strane se sve odvija tako neprimetno da će zaista retko kada na bilo koji način nervirati korisnika kao što je to slučaj s Windows operativnim sistemom. Čak i ažuriranje cele verzije operativnog sistema prolazi bez bilo kakve problematike za korisnika, praktično može bilo koja domaćica da to odradi. Iako je sa Windows 10 platformom to pojednostavljeno i dalje nije ni približno lako kao na meku. S druge strane operativni sistem vas u dosta stvari donekle ograničava i ne dozvoljava da tako lako uradite stvari koje vam potencijalno mogu naškoditi. Ovo će nervirati u početku napredne korisnike ali s druge strane je idealno za one manje iskusne. Na kraju treba pohvaliti da OS X zapravo ne kupujete – jednom kada kupite Apple računar vi dobijate i operativni sistem, on je prilagođen svom hardveru koji je unutra (termin „drajver“ je nešto potpuno nepoznato većini korisnika Apple računara), ukoliko iz bilo kog razloga morate da ga reinstalirate dovoljno je da računar povežete na internet i da pokrenete preuzimanje operativnog sistema. Još jedna dobra stvar ovog pristupa jeste da ćete uvek imati najnoviju verziju operativnog sistema, trenutno je aktuelna El Capitan, tako da je potpuno nebitno da li radite na 7 godina starom računaru ili ste upravo otpakovali najnoviji iMac sve je praktično isto.
I tako dolazimo da pridošlice u kancelariji – iMac 27“ Retina 5K računara. Stiže u vrlo lepo dizajniranoj kutiji koja odiše praktičnošću ali i nekim detaljima zbog kojih jedni obožavaju a drugi mrze Apple. Mene je lično najviše oduševilo što na svakoj kutiji diskretno piše „Made in California“, simpatičan primer lokal patriotizma. Ipak glavni šok dolazi kada upalite računar – dakle već sam bio navikao na odlični Apple IPS displej od 27“ čije su boje zaista neverovatne, nekada čak i prenaglašene, ali jedan pogled u novi Retina 5k ekran je potpuno novo iskustvo. Koliko god da se približite ekranu ne postoji šansa da vidite neki piksel i ivice će čak i na najsitnijim detaljima deluju potpuno čisto i oštro. Dolazi se čak i do problema da je teško naći sadržaj koji može adekvatno da prikaže sve dobre strane ovako oštre slike. Najveća razlika se vidi na fotografijama visoke rezolucije ali objektivno gledano teško da ćete imati fotografije iz kućne radinosti oštrine koje će u punom potencijalu moći da iskoriste ovaj monitor. Zabavno je i kada shvatite da Youtube zapravo ima 5k rezoluciju kao opciju ali smo uspeli da nađemo bukvalno samo jedan video koji postoji u toj rezoluciji. Ipak s uživanjem smo gledali nekakve japanske snežne majmune kako se kupaju i nekakvoj banji. I potpuno čudno deluje ali kada smanjite rezoluciju videa na 1440p ili još gore na „samo“ Full HD se zaista primećuje razlika. Zvuči čudno ali ovaj ekran ima čak sedam puta više piksela od standardnog 1080p monitora.
Još impresivnije iMac deluje spolja – prosto je neverovatno koliko je sam ekran tanak a to biva još neverovatnije kad shvatite da je unutra ceo računar. Konfiguracija koju smo mi probali je najosnovnija, sa i5 procesorom, 8GB memorije, 1TB standardnim hard diskom i Radeon R9 M380 grafičkim čipom. Naravno uz doplatu se ove specifikacije mogu popeti i do i7 procesora, SSD diska, više memorije, jače grafičke kartice ali ipak treba imati u vidu da su svi grafički čipovi mobilne varijante. Sa zadnje strane se nalazi i veći broj priključaka, uključujući i dva najnovija Thunderbolt 2 porta. Ono što jeste problem u odnosu na starije varijante ovih računara jeste da sada iMac ne dozvoljava eksterni ulaz za grafiku pa ga ne možete koristiti kao monitor za neki drugi Apple ili PC računar. To je delimično urađeno i zbog toga što ovu rezoluciju ne podržava čak ni najnoviji Thunderbolt port standard pa biste morali da priključujete dva odvojena kabla što bi bilo nepraktično jer većina Apple računara nema dva video izlaza. Međutim prosto nekako kad pogledate dizajn deluje kao da je bilo šta što se kablom priključuje na iMac zapravo višak. On je tu sa bežičnom tastaturom i mišem, na mrežu se povezuje takođe bežično velikom brzinom pa jedini kabl koji viri sa zadnjeg dela je onaj za struju i tada zaista impozantno deluje.
Može li se nešto igrati u toj rezoluciji?
Pošto smo mi sajt koji se bavi igrama naravno odmah smo pokušali da vidimo šta možemo da igramo na ovom čudu i tu se odmah javljaju dva problema. Prvi je činjenica da je rezolucija zaista ogromna a da je grafički procesor mobilnog tipa (zbog malih dimenzija samog računara koji se nalazi iza ekrana). Ovu rezoluciju teško da bi lepo poterale i dve grafičke kartice visoke klase kada rade zajedno a svakako to nije posao za mali mobilni grafički čip. S druge strane sam OS X operativni sistem nije baš najidealnije okruženje za igre – prosto većina kreatora svoje naslove prilagođava Windows platformi dok je mek nekako u drugom planu. Ipak veći broj MMO igara ima svoje verzije i za OS X pa smo u tom domenu upravo i pokušali da vidimo šta može da se uradi.
Prvo smo probali DOTA 2 i zadivljujuće ova igra sasvim lepo radi u maksimalnoj rezoluciji od 5120×2880 piksela. Doduše za malo bolji frejmrejt smo morali da odustanemo od najvišeg stepena detalja, ali opet sve je bilo sasvim igrivo. Jedini problem je što kada dovoljno zumirate u igri shvatite da kvalitet objekata i tekstura nije ni približno dovoljan za ovu rezoluciju. Osim toga probali smo World of Tanks koji u 5k rezoluciji zaista pokazuje svoje najbolje lice – anti-aliasing podešavanje vam potpuno nije potrebno jer prosto sama rezolucija potpuno pokriva sve nazubljene ivice. Ali onda dolazimo do ograničenja u maksimalnim detaljima i u 5120×2800 rezoluciji ovaj računar jedva da izvlači 5-6 fps u ovoj inače relativno malo zahtevnoj igri. Doduše ako se obore detalji i rezolucija smanji za duplo na 2560×1440 piksela igra je sasvim igriva, što trenutno negde i jeste standard među 27“ monitorima.
Međutim kada samo pogledate koliko je screenshot u 1920×1080 piksela zapravo i zauzima na površini 5k ekrana shvatite u čemu je problem odnosno koliko je zapravo ovo velika rezolucija.Ono malo na slici ispod po sredini ekrana je zapravo Call of Duty u rezoluciji u kojoj ga većina nas i igra.
I na kraju kome je ovakav računar uopšte namenjen?
Na ovo pitanje nije baš tako lako odgovoriti ali je relativno izvesno da nije namenjen onima koji bi ga koristili za igranje, iako je i to moguće kao što smo pokazali. Reklo bi se da je ovaj računar pre svega namenjen onima koji žele nešto za svakodnevno poslovanje, od kancelarijskog do gledanja filmova, surfovanje i zabavu. Neko će možda reći da je on zaista preskup za tako nešto ali s druge strane onaj ko želi sebi da priušti stvarno najbolji vizuelni ugođaj može odabrati zapravo samo ovu opciju. Opet i kao „kancelarijska mašina“ u nekom poslovnom okruženju će svakako privući pažnju i zaposlenih koji će u njemu uživati ali zasigurno i klijenata koji se tu nađu. Na kraju, ali svakako ne najmanje bitno, ovo je idealna mašina za one koji se bave fotografijom ili grafičkim dizajnom jer prosto nudi sliku nedostižnu praktično bilo kom računaru na tržištu dok u isto vreme ima sasvim dovoljno snage za ovaj tip poslova. Donekle se može koristiti i za obradu video materijala ali bi u tom slučaju ipak preporučili nešto jaču konfiguraciju, naravno opet zavisno od konkretnog posla koji će obavljati.
U svakom slučaju kao i većina Apple proizvoda ovo je jedan vrhunski proizvod kako s aspekta vizuelnog utiska tako i u pogledu dizajna i funkcionalnosti ali ostaje pitanje koliko ga ljudi kod nas može priuštiti.
Karakteristike:
| Model | Apple iMac 27“ 5K |
| Procesor: | Intel Core i5 3.2GHz |
| Ekran: | 27“ Retina 5k, rezolucija: 5120×2880 |
| Grafička karta: | AMD Radeon R9 M380 sa 2GB GDDR5 |
| Memorija: | 8GB 1867MHz DDR3 |
| Hard disk: | 1TB |
| Povezivanje | 2xThunderbolt 2, 4xUSB 3.0, LAN 10/100/1000 Mbps, Wireless LAN (802.11 a/g/n), Bluetooth 4.0,), SDXC čitač kartica |
| Ostalo | Apple tastatura i miš. Ugrađeni zvučnici. |
