Paris Games Week je i zvanično otvorio vrata za posetioce iz čitave Francuske, i ponekog stranca. Iako je sajam namenjen krajnjim kupcima, primećen je nešto manji broj posetilaca nego na događaju poput GamesComa, ali se to može opravdati činjenicom da je PGW u vreme školske godine kao i da je prvi dan – sreda. Sigurno je da će u petak a svakako za vikend u Halama 1 i 2 vladati potpuni haos.
Baš kao što smo i predpostavili, najveće interesovanje publike vladalo je i vlada i dalje za nekim dobro poznatim hitovima. Star Wars Battlefront, Call of Duty Black Ops 3, Assassin’s Creed Syndicate, Rainbow Six Siege, Deus Ex, Forza 6, Halo 5 i čitava plejada Nintendo igara.
Upravo iz tog razloga sajam nije ponudio puno toga novog i zanimljivog za članove novinarske profesije. Skoro sve naslove imali smo prilike da vidimo i odigramo do sada, uz tek poneki novitet. Shadow of the Beast, rimejk poznate igre iz 1989 godine razvija se od strane Heavy Spectrum Entertainment Labs i trebalo bi da se 2016 pojavi za PS4. U ekipi koja radi na igri je deo tima koji je bio na zadatku prilikom stvaranja originala, što uliva nadu da će u pitanju biti dobra igra. Za sada nije poznato kako će se kretati priča u odnosu na prvi deo, a posebno na nastavke.
Sa druge strane, ono što smo imali posebnu želju da probamo jesu skoro svi naslovi koje trenutno Sony ima da ponudi sa podrškom za PlayStation VR. Prvo smo isprobali nekoliko malih igara namenjenih najmlađima, kao zagrevanje za ono što predstoji. Potom smo seli za “upravljač” vozila iz rimejka Battlezonea i moramo reći da ova igra deluje obećavajuće, posebno zbog specifičnog grafičkog stila koji je nešto pogodniji za VR okruženje.
Popričali smo i sa tvorcima koji su nam rekli da bi naslov trebalo da ima i podršku za kooperativnu igru, da će verovatno biti napravljen i za igranje bez VR, kao i da će se pojaviti i na drugim VR platformama, iako će u početku biti lansirna ekskluziva PlayStation VR sistema. Potom smo isprobali DriveClub sa PlayStation VR i osećaj je zaista kao da sedite za volanom brzog automobila.
London Heist je naslov koji pored PlayStation VR koristi i PlayStation Move a u kojem igra tipični FPS uz “mali” dodatak da se sve odigrava u VR okruženju kao i da vam palice Move kontrolera služe kao leva i desna ruka – jednom držite oružje i pucate, a drugom recimo dopunjujete municiju.
Naravno, šta su igre ovog tipa bez starih dobrih “štrecalica” odnosno horor igara. Soni je po gledanju Oculus rollercoaster odnosno tobogan demoa odlučio da napravi svoju verziju istog, s tim što je ovoga puta u pitanju horor naslov u kojem se vozite toboganom po mračnom krajoliku i potom ulazite u kuću koju su zaposeli duhovi. Prateći uspeh Until Dawna, igri Rush of Blood dodat je i ovaj prefiks, tako da je naslov deo Until Dawn franšize iako sa njom nema previše veze.
Drugi horor naslov koji već mesecima progoni igrače a ne postoji pravi gamplay snimak na netu je Kitchen. U pitanju je Capcomov tehnološki demo za mogućnosti Morpheus VR sistema koji po konceptu dosta podseća na ukinuti P.T. Sedite na stolici, zavezani, u raspaloj kuhinji a ispred vas je naizgled leš. Leš se budi i shvatate da je i on zarobljenik kao i vi. Potom se u sobi pojavljuje demon i znate već kako to može da se završi.
Ovo je ujedno i jedini demo kod kojeg vas jedan od momaka iz tima pre početka upozori da podignete ruku ukoliko ne želite da igrate više kako bi vam skinuo Morpheus sa glave. Verujte nam na reč, zaista je jezivo.
Međutim, problem koji postoji kod VR i dalje je prisutan, a iskusile su ga i kolege koje sada dele zajedničko mišljenje. Jednostavno, grafika na svakom VR setu je i dalje daleko iza grafike na ekranima monitora ili televizora. Jasno je, tehnologija nije na tom nivou da može da donese izvrsni kvalitet pred naše oči, ali to nije problem nas igrača, zar ne?
Battlezone još i nekako može da prođe, jer je takva grafika. Driveclub sa druge strane … kada su vozila nešto dalje od vas, ne možete ih razlikovati niti videti koje je koje i koje je ispred a koje iza. London Heist deluje slično a ni Rush of Blood po tom pitanju nije impresivan. Takođe, oslanjanje na “jump scare” momente u hororu nije nešto što će biti dugotrajno niti zainteresovati mnoge, a i svaki VR zahteva vreme prilagođavanja jer u prvom trenutku imate blagi osećaj vrtoglavice i mučnine. Prvenstveno zbog toga što ne vidite svoje ruke a i lik u igri se kreće dok vi sedite u stolici. Sistemi poput Omnija rešavaju ovaj problem, donekle, ali problem slabe grafike i grafičkog prikaza ostaje. I on je prisutan ne samo kod PlayStation VR već i Oculusa i HTC Vive i svih drugih proizvođača koji su na sceni u ovom trenutku.
Postoji tu još i čitava plejada drugih problema, među kojima je i cena. Ako PlayStation VR bude koštao oko 400 evra, a sva je prilika da hoće, to znači da samo za vas kao jednog igrača morate da date još toliko novca, plus cene za PlayStation Move dva kontrolera, ukoliko vam se dopadnu naslovi poput Rush of Blood ili London Heist. A ako nemate ni konzolu ali biste baš da “uskočite na VR voz” onda će vas celo ti zadovoljstvo koštati sve skupa skoro 1000 evra. Baš kao što će biti i cena računara koji će moći da fino “tera” Oculus, kada se on pojavi, a i tu treba dodati cenu Oculusa koja će biti slična.
Po nama, za nešto što će biti relativno kratkotrajna zabava, i više je nego skupo. No, sačekajmo da se pojave finalne verzije igara, finalni setovi za VR i najavljene cene, pre nego što damo konačni sud.
