Razvojni put World of Warcraft-a iz godine u godinu bi se mogao uporediti sa vožnjom u zabavnom parku – luda vožnja kroz šarenu okolinu uz bezbroj uspona i padova, uz sve dosadne segmente zbog kojih poželimo da smo negde drugde i uzbudljive deonice zbog kojih poželimo da ne postoji ništa drugo. A pre samo nekoliko dana WoW je proslavio svoj deseti rodjendan. Deset godina od kad je igra postala “live”, petnaest godina od kad je počeo rad na njoj, i peta ekspanzija je pred nama, koja nas (na neki način) vraća u punom krugu na sam početak.
Retko koja igra može da se pohvali takvim pedigreom kao WoW, a još manje može da kaže da je u jednom trenutku igralo 12 miliona ljudi širom sveta. Taj rekord postavljen je u oktobru 2010. godine, ali od tada je zabeležena stagnacija kroz naredne dve ekspanzije, Cataclysm (decembar 2010.) i Mists of Pandaria (septembar 2012.), koja je skoro prepolovila broj pretplatnika. Razlozi za to su mnogostruki – neki krive prevelike izmene u samoj igri, nekima se ne dopadaju teme, dok drugi tvrde da su prosto igrači koji su bili klinci kad su počeli sada odrasli i imaju druge obaveze. Šta god da je razlog, Blizzardu svakako nije promakla ova statistika. Na BlizzCon-u 2013. nam je najavljena nova ekspanzija, Warlords of Draenor, uz obećanja o “vraćanju korenima”, osvežavanju igre, po nečemu za svakoga, i tako dalje – dakle standardna (predizborna) obećanja. Prošla je skoro ravno jedna godina, WoD je pred nama, a pitanje je da li ih je Blizzard ispunio?
Priča Warlords of Draenor-a nas vraća kroz vreme, ali i u alternativnu realnost u kojoj orci ne popiju demonsku krv da postanu krvoločne mašine za ubijanje. Ali to ih ne sprečava da se ujedine i ipak odluče da osvoje Drenor i sve druge svetove kojih se mogu dočepati (uz malu pomoć našeg starog prijatelja, Garoša). Naš zadatak je da, uz pomoć Kadgara, Trala, Marada i drugih junaka, izvedemo kontra-invaziju na Drenor – planetu koja je u našoj realnosti nakon katastrofe postala ono što je nama poznato kao Outland iz ekspanzije The Burning Crusade – i pobedimo Gvozdenu Hordu (kako sebe naziva ova alternativna Horda) i njenog vodju, još jednog starog znalca, Groma Hellscreama. Ali pored toga, u tamnim kutcima Drenora se skrivaju još mnoge druge opasnosti.
Pre svega, Blizzardov marketinški tim je uradio neverovatan posao u najavi igre. Videli smo sjajan uvodni cinematic, kratak serijal animiranih priča o likovima koje ćemo sresti, stripove, kao i Gorehowl u Njujorku i oglase za prodaju garnizona u novinama. Može se reći da su uradili i previše dobar posao, jer je na dan puštanja ekspanzije toliko ljudi bilo pred portalom i spremno da krene, da su gotovo svi svetski serveri popadali. Uz to, Blizzardovi serveri su bili pod DDoS napadom iz Kine (Distributed Denial-of-Service – konstantno selektivno pingovanje servera sa stotina lokacija istovremeno kako bi izazvalo njihovo usporavanje i eventualni crash). Nekoliko dana su trajale Blizzardove muke sa serverima (kao i brojnim bagovima u samoj igri), usledili su hardverski apgrejdi servera i u Evropi i u Americi, tako da je igra konačno igriva bez preteranog laga i mnoštva bagova.
Poslovica “Preko trnja do zvezda” je odličan analog da se opiše pocetak Warlords of Draenor-a. Za početak, igra izgleda sjajno. Grafička osveženja likova i okoline izgledaju fenomenalno i zaista je vidno stečeno iskustvo Blizzardovog art-tima u kreiranju i popunjavanju zona. Sve deluju živo i bogato i razmeštaj mobova i grafičkih aseta je vrlo pametno izveden. Svaka zona ima svoj jedinstven duh koji je razlikuje od drugih i ni malo nije zamorno gledati ih i vraćati im se (kao što je umeo da bude slučaj u prošlosti). Oslikane teksture na najbolji način pokazuju šta sve mogu da postignu iskusni umetnici sa malim brojem poligona za rad (ili bar u poredjenju sa onim što bi današnje igre smatrale standardnim brojem). Obećani revamp starih modela likova (uz par koji čekaju svoj red u narednim patchevima) je pravo osveženje posle 10 godina i najprimetnije je u facijalnim ekspresijama koje su sada vrlo živahne i pa… ekspresivne.
Muzika je (kao što smo i navikli) fantastična i putpuno odgovarajuća za zone i situacije koje prati, a zanimljivo za sve stare igrače je da ako oslušnu mogu čuti da je svaka kompozicija prožeta muzičkim detaljima iz odgovarajuće zone iz The Burning Crusade-a. Još jedno osveženje je mnogo više glasovnom glumom obogaćenih narativnih momenata, tako da je za one koji vole da čitaju quest tekstove i prate priču u WoD-u prisutno mnogo manje čitanja, a mnogo više slušanja nego ranije.
Deset godina i četiri ekspanzije su konstantno povećavali i sve numeričke vrednosti u igri. U svakoj novoj ekspanziji je bilo potrebno naći način da nova oprema bude relevantna čak i za one najopremljenije iz prethodne, tako da su brojke statova neumitno rasle. Uvećanje je do te mere bilo eksponencijalno da nije bilo čudno vidjati brojke u milionima pred kraj prethodne ekspanzije. Blizzard je na to odgovorio takozvanim “stat squish”-om – algoritmom koji je proporcionalno smanjio brojke po nivoima u nazad i po svim numeričkim vrednostima, a tako da osećaj (napr. brzine ubijanja istog moba) ostane isti. Kako bi i dalje bilo moguće da igrači visokih nivoa ‘solouju’ stare raidove, uveden je buff protiv (po nivou) daleko slabijih protivnika. Sve to rezultovalo je u daleko preglednijim brojkama i samim tim mnogo lakšem pristupu numeričkim informacijama za one kojima su potrebne. I same klase su pretrpele krupne rezove medju spellovima, jer ih se nakupilo isuviše tokom dodavanja novih u prethodnim ekspanzijama. Blizzard je pokušao da objedini reduntantne u jedno dugme (koje smo ionako stavljali na zajednički makro), odstrani nelogične ili preslabe i generalno izvrši rebalans klasa i “specc-ova”. U tome, na žalost, nije u potpunosti uspeo (da li je ikad?), tako da su neke klase “pored šake, izgubile i ruku”, dok su druge pojednostavljene do granice jednog jedinog korisnog dugmeta, a neke deluju kao da skoro nisu ni taknute. Ostaje nada da će u budućem patchu malo srediti neke od najvećih problema koje je ova krupna promena donela, a nama za sada ostaje da se naviknemo na trenutni raspored snaga medju klasama.
Nova ekspanzija, za razliku od prethodnih, nije nam donela ni jednu novu rasu i klasu. Ali jeste nam donela jednu dugo zahtevanu novinu – “player housing”, u vidu garnizona. Naime, kada završimo sa uvodnim misijama dobijamo priliku da počnemo sa izgradnjom svog garnizona kako bi se bolje koordinirali sa svojim snagama na Drenoru. U igri, to predstavlja naš sopstveni prostor koji gradimo i unapredjujemo. U praksi, prva stvar na koju me je to podsetilo je kao da sam u Warcraft 3, samo iz prvog lica i razvijam svoju bazu. Iako su dnevni questovi bili jedna od crnih tačaka prethodne ekspanzije, ovakva implementacija dnevne aktivnosti je neizmerno zabavna i već su mnogi toliko navučeni na njih da podešavaju svoje satove kako bi ih optimizovali. Ali šta to znači u igri? Garnizon vam omogućava izgradnju zgrada za profesije (da, čak i one koje nemate), kao i mnoštva drugih zgrada, svaka sa svojim prednostima i efektima. Kvaka je u tome što je broj “plotova” za izgradnju ograničen, pa morate pažljivo birati šta ćete sledeće postaviti. Razne produkcione zgrade imaju četvorocasovne “work ordere” koji procesuiraju jedan resurs kako bi stvorile drugi, skuplji. Pritom svaka zgrada ima po tri nivoa, a možete im prikačiti i pratioce da rade u njima. A šta, ili ko, su pratioci?
Pratioci (Followers) su NPC-ovi koje ćete prikupiti kroz questove, achevemente, istraživanje, itd, a koje možete da šaljete da obavljaju različite misije čak i dok niste u igri. Njihov uspeh zavisi od težine misije i novoa i sposobnosti vaših pratilaca. A misije vam mogu doneti iskustvene poene (za vas ili za pratioce), zlato, resurse za garnizon, pa čak i predmete – ponekad (i uz prave zgrade) i jako visokog item levela. Takodje, neki pratioci mogu biti priključeni uz zgrade u vašem garnizonu, tako da mogu da pomognu pri profesijama i “work orderima” ili da posluže kao vaš lični telohranitelj dok ste na Drenoru. Mini-gameplay koji pružaju garnizoni i pratioci je pravo osveženje i trenutno je apsolutni hit medju igračima.
Questovanje po Drenoru je jos jedna pozitivna tacka. Pored toga što su zone prelepo uradjene, i sami questovi su jako zabavni. Blizzard je naučio lekcije iz Pandarije i rafinisali su najzabavnije elemete tamošnjih questova i unapredili ih za WoD. Glavnu priču svake zone je uvek lako pratiti, a čak i da se izgubite, veliki žuti uzvičnik na vašoj mapi će vas usmeriti u pravom smeru. Pored toga, svuda unaokolo su dodatni questovi koji vas nagradjuju zlatom, predmetima, pratiocima ili makar dodatnim XP-om. Pored toga, na mapama su prisutne i zone sa tzv. “bonus objectives”. To su questovi bez priče i naracije, već samo imaju kratku listu ciljeva koje treba da ispunite kako bi dobili nagradu.
Prva stvar koju ćete uraditi kada počnete da questujete u novoj zoni je izgradnja Outposta – ispostave vašeg garnizona. Uvek ćete imati izbor izmedju dve različite zgrade, svaka sa svojim unikatnim efektom koji traje dok god ste u toj zoni i malim quest line-om koji je prati i uvek na kraju kao nagradu daje pratioca vezanog za tu zgradu. Takav gameplay daje malu dozu varijacije kada budete levelovali altove u tome što možete isprobati i druge kombinacije zgrada. Takodje, za one koji vole da istražuju, sve zone su pune retkih mobova sa korisnim i zanimljivim nagradama, kao i kovčežića sa blagom i skrivenih predmeta za koje je ponekad potrebno i malo mozganja ili kreativne upotrebe skakanja da bi se pronašli ili dohvatili.
dr
Kada dostignete maksimalni, 100-ti, nivo, pored daljeg razvoja garnizona i pratilaca, pred vama je standardan WoW-ov end-game. Za PvP igrače tu su pripreme za novu sezonu kroz Battleground-ove i Arene, kao i kroz novu World-PvP zonu, Ashran koja u mnogome podseća na stare Arathi Basin mečeve – da, one koji su znali da traju danima i koji su pored PvPa uključivali i prizivanje bossova i skupljanje trupa i resursa. Doduše, Ashran ne traje baš danima, ali je podjednako zabavan, čak i onima koji se inače ne bave PvPom. Za PvE igrače, tu su Dungeoni, počevši od Normal, preko Heroic (za pristup kojima vam treba srebrna medalja iz Proving groundsa) i na kraju najteže, Challenge mode, a sve sa ciljem prikupljanja opreme za predstojeće Raidove. A za ostale, tu je i skupljanje reputacija sa raznim fakcijama na Drenoru, lov na retke i elitne mobove, skupljanje mountova, Pet Battle-ovi, arheologija, kontrola ekonomije kroz Auction House, i mnogo toga drugog.
Još jedna novina krije se u back-endu igre, tačnije u formatu fajlova koje WoW koristi. Naime, sa WoD-om igra je prešla sa korišćenja starog MPQ fajl formata na novi, bolji i brži CASC format. To znači da igra zahteva manje procesorske moći za kalkulacije, što bi trebalo da rezultuje u većoj responsivnosti, kao i olakšanom igranju na starijim mašinama, čak i kad se uzmu u obzir grafička poboljšanja koja nam je WoD doneo.
Početkom decembra nas očekuje i otvaranje novog (prvog) Raida, kao i početak nove PvP sezone. Blizzard je već najavio da ima planiranu tonu contenta za WoD i ako je trenutni kvalitet ikakva naznaka, ova ekspanizja bi lako mogla postati novi favorit medju igračima – i starim i novim. Desetogodišnjica WoW-a nam je donela i Molten Core LFR, potpuno ludilo sa 40 igrača koji pokušavaju da predju WoW-ov prvi Raid i ubiju Ragnarosa, kao i South Shore VS Tarren Mill Battleground, pandan prvom pravom world PvPu iz prvog WoW-a i inspiraciji za kreaciju Battleground-a kakve danas poznajemo.
Brojke ne lažu, WoW ponovo ima 10 miliona pretplatnika sa tendencijom rasta i jedino pitanje koje preostaje je da li Blizzard ovaj pu ima snage i kreativnosti da ih održi. Imali su kamenit početak ekspanzije i po svemu sudeći daju sve od sebe da to isprave i pretvore gorak ukus sa početka WoD-a u potpuni uspeh. Kris Mecen je na proslom BlizzCon-u izjavio da imaju ideje za bar jos 10 godina WoW-a. Ma koliko to zvučalo pretenciozno, ako su u stanju da nas iznenadjuju ekspanzijama ovog kvaliteta, sigurno je da ce WoW sigurno biti vrlo živ i relevantan bar još nekoliko godina.
Autor: Miljan Truc
