Čoveka je uvek interesovalo da istražuje i šta će naći negde daleko kad se otisne sa naše male plave tačke u crne dubine svemira. Igrača Civilizacije, sa druge strane, uvek je interesovalo kako bi Civilizacija izgledala u svemiru – kad galije, strelce i Great Library bude zamenjen nečim nepoznatim.
Još 1999. godine Sid Meier nas je počastio igrom Alpha Centauri koja se oslanjala na premisu da je čovečanstvo odletelo u svemir, pokrvilo se još u toku leta, a na novu planetu sletelo u vidu gomile frakcija – svaka „predodređena“ da vlada nekom novom malom hm…. crvenom tačkom u dubini svemira. To je bilo pre 15 godina, vreme je za „nastavak“. Zato upoznajmo se sa najnovijom igrom iz Civilization serijala, Beyond Earth.
Sam početak Beyond Eartha vas tera da se značajno promeškoljite u stolici i upitno zagledate u monitor. Izbor „civilizacija“ i nije nešto posebno širok – samo osam ali svaka sa unikatnim osobinama od kojih sve izgledaju korisno: besplatna tehnologija prilikom lansiranja prvog satelita Federacije slovenskih država, 25% brže rešavanje špijunskih misija i podizanja intrige Korporacije koja predstavlja Ameriku – sve je to divno, bajno i sjajno ali šta će od toga biti najkorisnije, ipak je ovo novi svet? Ne lezi vraže tu se izbor ne završava, a ne završavaju se ni vaše slatke muke. Da li povesti sa sobom umetnike koji daju bonus na kulturu ili će mi na novom svetu biti potrebniji inženjeri sa +2 na proizvodnju, da li ukrcati arsenal oružja i početi sa jednom Soldier jedinicom ili su možda potrebniji alati koji će vas „spawn“-ovati sa Workerom? Geološki senzor koji će vam otkriti lokacije prirodnih resursa na mapi i pre nego izučite tehnologije za eksploataciju ili su bolji prerađeni potisnici zbog kojih ćete imati širi izbor početne lokacije? Ah, decisions, decisions…
Kad se izborite sa serijom teških i zanimljivih odluka sletećete na novu planetu, vaš novi dom. To je to. Beyond Earth je Civilization u svemiru, preciznije Civlization V u svemiru. U redu, mapa je drugačija, a health i energy su zamenili happiness i gold – međutim celokupan GUI je kao prepisan iz petice. Od kružića u kome se „vrti“ tehnologija koja se trenutno istražuje do statusne linije na vrhu koja prikazuje najbitnije statistike vaše „frakcije“. Reč frakcija definitivno ide pod navodnike, jer izbor početnog, kako ga Firaxis zove, sponzora vrlo brzo postaje nebitan. Razlika u izboru između Slovenske federacije, Polistralije ili Franko-Iberije vrlo brzo će se istopiti kad na scenu stupe Affinites koji su novina Beyond Eartha: Harmony, Purity i Supremacy tj. da li koegzistirati sa planetom, pokoriti je i učiniti više „zemaljskom“ ili je ignorisati? Izbor afiniteta će odrediti bonuse vaše frakcije, izbor jedinica, primarni način pobede, diplomatski odnos drugih frakcija prema vama, kao i vizuelni izgled vaših gradova. Izbor afiniteta zajedno sa Virtues sistemom koji je zamenio Social policies ima primarni uticaj na to kako ćete odigrati tu partiju, a na taj izbor će uticati blizina strateških resursa. Naime, svaki od navedenih afiniteta primarno troši jedan strateški resurs za svoje jedinice: Harmony živi od zelene, ljigave (i verovatno žive) mase, Purity ne može bez Floatstone-ova, dok će Supremacy ostvariti svoju dominaciju samo uz bogata nalazišta Firaxite kamena. Pored tri primarna, affinity-based resursa svim frakcijama će biti potrebna i tri zajednička resursa: titanijum, petrolej i geotermal.
Najveću promenu iz stare Civilizacije pretrpeo je i Techtree koji je sada Techweb. Tehnologije se više ne istražuju „sa leva na desno“ od kojih svaka otvara jedan novi izbor i sada su grupisane u svojevrsnu mrežu i istraživanje nove tehnologije otvara mogućnost istraživanju nekoliko drugih, „primarnih“ tehnologija, kao i drugim dvema koje se nalaze u sklopu tog čvora mreže. Kako partija bude odmicala tako ćete početi da se susrećete sa kvestovima (?!) Da, dobro ste pročitali – Civilization: Beyond Earth poseduje sistem kvestova. Nekad će to biti sitne odluke – da li želite bonus na proizvodnju ili energy od Thorium reactor građevine, nekad će to biti sitnice koje samo treba da prodube priču, a nekad velike odluke koje će vas gurnuti još dublje u izbor određenog afiniteta i tako vas približiti još jedan korak određenom uslovu za pobedu.
Izbor vojnih jedinica je u startu vrlo ograničen i „siromašan“, a kako budete dobijali affinity poene tako ćete imati mogućnost da ih unapređujete, a uz njega ide i odabir jednog od dva perka koji će dodatno poboljšati tu jedinicu. Vojnici će postati marinci, rendžeri će se unaprediti u gunnere, a roveri u neki oblik tenka. Perkovi su simpatičan dodatak i još jedna slatka muka u vidu yet another izbora. Prava poslastica vas očekuje kad skupite dovoljan broj poena u jednom od tri afiniteta kad ćete vašu pešadiju, tenkove, brodove ili avione unaprediti u ekskluzivnu jedinicu koja je otključana samo za vaš affinity. Pored toga, otključavanjem određenih tehnologija otvoriće vam se pristup i naprednijim jedinicima za vaš afinitet – pa ćete upoznati čari ili strahote harmoničnog Xenotitana ili „čistokrvnog“ levitirajućeg tenka koji ignoriše teren po kome se kreće, a i ima bonus da se kreće preko terena koji je nepristupačan drugim jedinicama.
Nažalost sad dolazimo do momenta gde najbolja krava koja daje najviše mleka ma’ne repom i sve prospe. Bez obzira na sve lepote pojednostavljenog izbora jedinica, diplomatskih trzavica ili napada „ljubavi“ izazvanih vašim izborom odnosa prema planeti, oni apsolutno nisu bitni. Kompjuterska inteligencija je definitivno „inteligencija“ u najgorem smislu. Civilization: Beyond Earth sledi 1UPT pravilo, odnosno jedna jedinica na jednom polju i bez obzira što je ovo već druga igra u serijalu koja radi na istom principu, a ne smemo da zaboravimo da je Civ V imao i nekoliko ekspanzija, kompjuter jednostavno ne ume da se snađe. Borba protiv njega, čak i najvišem nivou težine je idiotski laka. AI kao da nema predstavu da dalekometne jedinice drži iz fronta, da avione ne troši uzaludno i da pešadija nema šta da traži na otvorenom terenu kad se suočava sa tenkovima. Nikad neće artiljerijom bombardovati utvrđeni „choke point“, neće probati da vas okruži i neće uraditi nikad apsolutno ništa zbog čega ćete se oznojiti, zapaliti još jednu cigaretu i zamisliti kako da se izborite sa nadolazećom pretnjom. Jedino kad postoji šansa da izgubite od kompjutera je ako ste imali beskonačno loš početak, već ratujete na drugom frontu i budete pregaženi isključivo zbog čistog broja neprijateljskih jedinica. Da li je uopšte bitan izbor između 20% više štete na flanking ili bonus heal po potezu vaših tenkova ako je kompjuter glup i nedostojan protivnik?
„Dobar dan komšija. Nisam mogao, a da ne primetim da uništavate ovu rajsku planetu vašim bezumnim teraformiranjem. Takođe, vidim da su vam sve vojne jedinice zauzete borbom protiv našeg prijatelja Polistralije, pa bismo želeli da vas osudimo zbog zločina. Baš lepo vam napreduje ta svemirska kapija koja će vam obezbediti pobedu, pa smo u svetlu svega toga hteli da vas pitamo da li možda imate nekoliko komada Xenomass-e za trgovinu? Ne? Izvinite što smo vam smetali, prijatan dan.“
Kompjuter je glup, bekonačno glup. Da i dalje važi podela mentalne zaostalosti: moron, imbecil, idiot onda bi ista imala i četvrtu stavku AI igre Beyond Earth. Iz svih ovih razloga, Civilization: Beyond Earth nije dobra igra, nažalost. Deprimirajuće je uneti se toliko u novi svet, uživati u otkrivanju novih opcija, izmišljajući nove strategije, ispitujući sve lepote koje ova igra ima da ponudi da bi što se više udubljujute u igru to više shvatate da je sve to apsolutno nebitno, jer šta god da uradite i maltene koliko god da pogrešite igra vas neće kazniti. Euforija greb greb srećke koja prelazi u najgori oblik distresa kad shvatite da na poslednjem polju nema trećeg istog znaka i da srećka nije dobitna. Okej, postoji podrška za više igrača i ona bi rešila ovaj problem kada bi multiplejer radio, a ne bio uništen dijapazonom bagova i problema sa smrtnim ishodom.
Civilization: Beyond Earth je bila uzdanica celokupne igračke populacije koja se nadala novom Alpha Centauri biseru i koja je nade izgazila u blatu, upucala iz malokalibarske puške, posula kiselinom i polumrtve bacila sa litice. Sreća u nesreći leži u tome što dizajn igre sam po sebi nije loš, doduše fale lepote slobodnijeg izbora koji je imao Alpha Centauri, i što je probleme sa multiplejerom i AI-jem moguće pečovati. I prethodna Civilizacija je imala užasan AI i nefunkcionalni multiplejer, pa su naredni apdejtovi i ekspanzije učinili ovu igrom jednom od boljih sa tim imenom. Bez obzira što se surova realnost igračke industrije najbolje opisuje pomirljivim retoričkim pitanjem: „Pa dobro, koja novija igra nije došla sa gomilom bagova?“ uvek će biti bitnije ono drugo: „Zašto je to tako? I zašto bismo mi to morali da trpimo?“
Dok Civilization: Beyond Earth ne bude bio pečovan i doveden na zadovoljavajući nivo, prekratite vreme Sid Meier’s Alpha Centauri-jem još uvek najboljom „civilizacijskom“ igrom koja je, paradoksalno, jedina koja ne nosi ime Civilization.
Autor: Petar Vojinović
