Firefall je jedna od onih igara u pretrpanom MMO svetu kojoj prosto želite da date šansu. Delimično zbog toga što je first person shooter a ne igra u trećem licu a svakako zbog toga što je na nas ostavila solidan utisak još tokom prošlog GamesComa. Igra se konačno pojavila na internetu i besplatna je za igranje.
Firefall preuzima koncept dobro poznatog MMORPG naslova ali ga donekle menja. U najvećem slučaju zbog pomenutog pogleda iz prvog lica. Potom, zbog „Battle Frame“ sistema. U pitanju je klasa vašeg lika, osim što ovde ona nije „ugrađena u srž“ lika već je jednostavno predstavljena kroz oklop koji uzimate, a koji može biti od standardnog vojnika, preko tenka pa sve do lekara ili snajpera. Velika razlika u odnosu na druge igre a direktno proizašla iz pomenutog biznis modela je činjenica da igrač nikada nije „zaključan“ za jednu klasu – Battle Frame može svući i obući drugi. Zapravo su ova „odela“ ta koja napreduju i stiču nove iskustvene nivoe, a ne karakter, što znati da morate početi ispočetka kada preuzmete novi oklop, ali uz već otključane nivoe, misije, karaktere i zone.
Igrači uzimaju zadatke, sporedne misije i manje poslove kroz za to definisane terminale u igri ali i manje instance. Ovde nema posebnog iznenađenja i sve manje više teče kao što je očekivano. Ovo je ujedno i prva veća opasnost za igrače (ili bolje reći samu igru) – potrebno je da uspešno „prevaziđete“ ovaj pomalo dosadni deo naslova. Borbe se odvijaju u tipičnom FPS maniru, ali moramo istaći da pomalo nedostaje osećaj kako samog ispaljivanja projektila iz oružja tako i pogađanja protivnika. Jednostavno, sve deluje isuviše „penasto“ i nekako kao da bilo šta što radite ni ne pogađa protivnika a kamoli da ga oštećuje. Ukoliko ste recimo igrali Resistance na PlayStation 3, znaćete o čemu pričamo.
Druga važna stvar koja je važna za istaći je nivo veštačke (ne)inteligencije kod kompjuterski vođenih likova. Skoro da se do sada nismo susreli sa toliko retardiranim protivnicima. Skoro svaku borbu možete dobiti tako što ćete samo da se krećete levo desno i uz pomoć mlaznog ranca (eto prevoda) idete visoko u oblake gde vas, magično, protivnici neće napadati. A čak i kada se spustite nazad na tle, samo će trčati pravo na vas, bez obzira što ih vi teško zasipate kojekakvim naoružanjem. Pored oružja, već pomenuta odela poseduju i svoje specifične mogućnosti koje takođe napreduju kako napreduje i Battle Frame, što omogućava zanimljive kombinacije za one koji su dovoljno kreativni.
Da biste došli do resursa potrebnih za unapređenje opreme potrebno je da kopate rude putem velike bušilice. Dok ona radi, dosta je bučna ali i stvara vibracije što će izazvati protivnike i dovesti ih do vaše lokacije. Neprijatelji će pokušati da unište bušilicu a na vama je da je branite kako biste mogli da iz nje izvučete neophodne resurse. Zanimljiv koncept koji dodaje novu interesantnu dimenziju igri. Kada prikupite dovoljno resursa možete se okrenuti tvorenju dodatne opreme za šta će vam biti neophodno i da prikupite predmete raštrkane po Firefall svetu. Najveća razlika u odnosu na druge igre leži u tome što je za istraživanje novih predmeta i opreme potrebno vreme. Jednostavnije ćete naučiti da pravite već kroz nekoliko minuta, dok će za neke druge, komplikovanije, biti potrebno i do nekoliko sati. Ovde u igru „uskače“ Red Bean, moneta Firefalla koju možete kupiti za stvarni novac i tako ubrzati istraživanje. Potrebno je istaći da je monetizacioni model dosta korektan i da ne forsira igrača da troši novac, već da ga može upotrebiti samo da bi delimično ubrzao svoj napredak, ali uz jako malo prednosti u odnosu na one koji su se odlučili da ne plate za igru.
Većina drugih načina za potrošnju stvarnog novca je da vizuelno ulepšavanje karaktera, za kupovinu manjih „boostera“ i slično. Kada smo već kod „kozmetike“ i „ulepšavanja“, Firefall izgleda zaista dobro, na momente. Objekti na horizontu, građevine i okruženja deluju krajnje interesantno, ali zamerku moramo izneti na račun modela karaktera koji deluju da su kao sa početka dvehiljaditih.
Firefall je zanimljiva igra kojoj se morate posvetiti nešto više kako bi prikazala sve šta ima da ponudi. Nije bez svojih problema i svakako može biti znatno, znatno bolja nego što je trenutno. Ipak, zabavna je i posebno pogodna za one koji traže FPS MMO ostvarenje a nisu se pronašli u naslovima poput PlanetSide 2. Stoga, od nas ima preporuku, u slučaju da ste fan pucačina u prvom licu. Makar je probajte, besplatna je.
Autor: Stefan Starović
