Koncept učenja kroz igru nije nov. Moglo bi se reći da mnoge igre u manjoj ili većoj meri pokušavaju nečemu da nauče svoje igrače. Kao i u svemu, postoje dobri i loši pokušaji, ali činjenica je da je većina igrača preokupirana igranjem da bi obratili pažnju na to da li igra pokušava nečemu da ih nauči ili da im nešto pokaže. Međutim, Valiant Hearts je igra koja na interesantan način pokušava da skrene pažnju igrača na jako ozbiljne teme, podvučene lekcijama iz istorije prikazane kroz igru.
Valiant Hearts nam dolazi iz Ubisoftovog studija baziranog u Francuskoj, Ubisoft Montpellier -isti ljudi koji stoje iza Rayman Legends-a, pa je i ova igra rađena u istom engine-u. U pitanju je side-scroller avantura sa elementima starih platformskih igara i dobro začinjena mozgalicama. Kao što naslov aludira, igra je smeštena u vreme Prvog Svetskog rata na Zapadnom frontu i prati porodicu i prijatelje rastavljene ratom, politikom i njihove očajničke pokušaje da prežive užase rata uz nadu da će se ponovo sresti. Od samog početka igra zauzima neutralan stav, nudeći nam simpatične likove i na strani Antante i na strani Centralnih sila, poput farmera, Francuza Emila i njegovog zeta Nemca, Karla, zatim belgijske bolničarke Ane i američkog dobrovoljca Fredija. Tu je i neizostavni pas-spasilac Volt, verni pomoćnik u svim avanturama.
Kroz prvih nekoliko nivoa upoznajemo se sa likovima koje ćemo pratiti, kao i sa jednostavnim komandama. Igra koristi svega desetak tastera. Tako će lik koji je akter nivoa, pored kretanja, moći da koristi stvari u svojoj okolini, udara, baca predmete koje pokupi ili pozove Volta u pomoć (ukoliko je i on sa njim u nivou). Instrukcije o tome šta treba uraditi sledeće (prikazane kao balončići u stripovima) su slikovite i lake za praćenje. A čak i ako se negde zaglavite, postoji “Hint” opcija sa nagoveštajima kako rešiti zagonetku. Pored mozgalica, tu su i akcione scene poput izbegavanja granata, jurnjave automobilima, borbe i nadmudrivanje boss-ova.
Grafika igre je u stilu stripa, sa jakim linijama i oštrim senčenjem i efektno koristi kontrast mutnih i ispranih boja sa jarkim tonovima. Dizajn likova je u stilu francuskog karikaturnog stripa, uz vrlo detaljne pozadine i okolinu. Animacija likova je glatka tako da sve deluje jako prirodno povezano jedno s drugim. Jedina zamerka na grafički deo igre je što se u mnogim cutscene-ovima lako primećuje gde su spojevi za animaciju crteža kroz diskoloraciju i oštre uglove isečka. Takođe, primećuje se očigledna pikselizacija linija crteža prilikom scena gde kamera uveličava detalje radnje. Srećom to su zamerke koje u vrlo maloj meri ometaju imerziju u prikazanu scenu.
Zvučni efekti i glasovi sjajno odgovaraju crtanom stilu i karikiranom dizajnu likova, tako da ni malo ne umanjuje doživljaj to što je govor likova nerazumljiv uz tek po koju prepoznatljivu reč ili frazu. Naracije između scena i nivoa nisu preduge i pružaju odlične uvode ili prelaze u sledeću scenu. Povrh svega toga, muzika koja prati igru možda najsnažnije pomaže uživljavanju u njenu priču. Nežne klavirske sonate praćene violinom ili bombastični orkestarski komadi deluju jako prirodno i dodatno oživljavaju atmosferu. Tako čak i kontrastni momenti, kao kada u punom haosu bitke koja je u toku njeni zvuci zauzmu drugo mesto i prepuste prednost umirujućim zvucima klavira stvarajući osećaj tuge i melanholije nad scenama bezpoštednog nasilja i razaranja. Uz numere komponovane za igru, tu su i mnogi klasični komadi u scenama jurnjave automobilima, gde se akcija odvija u ritmu muzike i njihovo poznavanje može olakšati prelazak nivoa.
Pored svega navedenog, najjači adut Valiant Hearts-a je svakako priča. Likovi i njihovi međusobni odnosi su prikazani na vrlo human način i igraču je lako da se sa njima identifikuje i stavi u njihovu poziciju. Nije teško vezati se i brinuti za njih, što je priličan podvig za tako kratku igru. Zaključci i poruka na koje igra navodi su utoliko jasniji kada se gleda iz ugla običnog civila mobilisanog u rat i svega što tamo doživi, nego isto to posmatrano iz ugla profesionalnog vojnika, kao što je slučaj u većini ratnih igara. Ti kvaliteti čine Valiant Hearts jednom od onih igara koje nas teraju da posle svakog nivoa nastavimo dalje jer želimo da saznamo šta se sledeće dogodilo.
Edukativni aspekt igre se ogleda u tome što pored naracije o svakom velikom događaju u kom likovi učestvuju igra daje i nekoliko načina da igrač sazna više. Tu su kratki dnevnici likova, zatim i detaljni opisi vezani za događaj oko kog se nivo odigrava. Takođe, moguće je skupljati sakrivene predmete poput pisama, identifikacionih pločica i svakodnevnih predmeta, uz opise i anegdote o svakom pronađenom predmetu. I na kraju, tu su i linkovi ka sajtovima i člancima istorijskih društava koji uz mnogo više detalja mogu zadovoljiti i one najgladnije znanja.
Akcenat na priču je podvučen na neki način i time što težina i prepreke zauzimaju sekundarnu ulogu, pa je igra relativno laka i kratka – moguće je preći za svega 6 sati uz čitanje svih dnevnika. Ali i pored svega toga, Valiant Hearts nije igra bez mana. Na primer, čak i pored snažne priče, ona je ipak linearna što ne pruža preteranu potrebu za ponovnim prelaženjem. Možda je to moglo biti predupređeno time što bi na primer igrač donosio odluke za likove, pa bi od toga mogli zavisiti ishodi svakog poglavlja ili i same igre.
Ipak, kada se sve uzme u obzir, Valiant Hearts je igra koju bi svakako trebalo odigrati i od nas dobija najtopliju preporuku. Istorijske činjenice prikazane kroz opuštenu, zanimljivu mehaniku igre i sjajnu, emotivnu priču će ostaviti trag na vas nakon igranja i gotovo sigurno naterati na razmišljanje.
Autor: Miljan Truc
