Bez želje da konkretno ulazimo u poređenje kvaliteta dva “projekta” koja uzimamo u uvodu ovog teksta, možemo reći da je Arkham Asylum, prvi deo Batman: Arkham serijala, nešto kao Psy-jev Gangnam Style. Iznenadio je publiku, postavio rekorde i postao planetarni hit. Potom je stigao Batman: Arkham City, drugi deo serijala koji je nešto kao Psy-jev drugi singl – Gentleman. Ista meta, isto odstojanje, suštinski ista pesma, odnosno igra. Iako je i dalje zabeležio solidan uspeh (i oko 500 miliona pregleda na YouTube-u) daleko je od prvenca koji ubrzano hita ka dve milijarde (!). E potom je stigao i Batman: Arkham Origins, treći deo serijala koji je kao treći Psy-jev singl (kojeg sigurno priprema). Biće identičan kao prva dva, ali će proći uz znatno manju popularnost nego drugi, a kamoli prvi. Isto je i sa Origins – iako je to i dalje dobra igra, četiri godine kasnije ipak očekujemo nešto novo.
Arkham Origins je zapravo smešten u vreme pre prvog dela igre. Međutim, naslov potpuno dovodi u zabludu jer se u trećem delu serijala uopšte ne radi o Arkhamu, niti je priča o “postanku” u bilo kom smislu. Zapravo se radi o tipičnoj Betmen fabuli – mračno okruženje, njegova samodestruktivna persona i želja da radi sam, čudni i nekada izbori bez opravdanja, a sve to začinjeno činjenicom da je Betmenova glava ucenjena sa 50 miliona dolara!
Mladi Betmen već tada na raspolaganju ima sve ono što će “Betmen budućnosti” posedovati u Asylum-u i City-ju. Tu su svi zevzeti, pomagala, potezi, oružja pa čak i letelice. Od protivnika vredi pomenuti samo poznavaoca borilačkih veština koji uspešno može da blokira vaš udarac i potom izvrši kotranapad. Međutim, ono što nam je zasmetalo je dodatak dva predmeta koji igru čine prelakom – prve su šok rukavice. Nakon nekoliko udaraca se napune i nakon aktiviranje, “prolaze” kroz svaki vid protivnika bez ikakvog problema. To podrazumeva i štitove, oklopljene protivnike i slično. Druga stvar je daljinska kuka koja može da uhvati nitkove bez potrebe da oni prođu ispod već dobro poznatih gargojla. Postavlja se pitanje, ukoliko su ovi dodaci tako kul i lako “rešavaju” protivnike, što ih je Betmen kasnije odbacio? Bez obzira što nama čine igru lakom, njemu bi svakako spasili život više nego dovoljan broj puta.
Što se samog Gotama kao grada tiče, on je dosta veliki i jako lepo dizajniran. Problem je što je i dosta pust. Skoro da nema ljudi na ulici, osim vaših protivnika, što je dosta veliki problem jer očekujete da u gradu ipak postoji život. Drugačije je kada ste u Arkhamu koji je “namerno” prepušten kriminalcima pa samo njih i srećete. Drugi veći problem je što je Gotam dosta ograničen po pitanju kretanja. Taman kada se zaputite nekom ulicom, betonski blok visok 47 centimetara sprečiće vas da idete dalje. Što bi imalo smisla da je Betmen starija gospođa koja se kreće uz pomoć štapa i ima operisan kuk. Za nekoga ko će samo dva minuta kasnije leteti iznad grada, ne baš jasna prepreka.
Zadataka zaista ima puno i naizgled su različiti jer uključuju različite Betmenove protivnike. Međutim, većina se mahom svodi na prebijanje protivnika i deaktiviranje bombe ili raznošenje neprijateljskog skloništa. Nešto teži i interesantniji su radio-tornjevi koji će vam omogućiti brzo putovanje među lokacijama ali sami predstavljaju izazov kojeg morate prevazići. Možda najzanimljiviji deo u Originsu jesu borbe sa “glavonjama”. Dosta su prisne, teške i donose jedan potpuno novi nivo fajta u odnosu na tipične “prebij 5 sitnih krimosa iz kraja” situacije.
Što se grafičkog izvođenja tiče, manje-više smo u istom okruženju i izgledu kao u prva dva dela, izuzev što ovde postoji novi mod za istraživanje zločina koji jeste samo našminkana verzija detektivskog moda iz Asyluma i Cityja, ali izgleda jako dobro. Podrška za igru više igrača ubačena je po prvi put u Arkham serijal i iskreno – nije ni morala da bude. Donekle interesantan mod u kojem su svi igrači sitni krimosi osim dvojice koji su Betmen i Robin donosi izvesnu zabavu, ali na kratke staze i dosta je jasno da multiplayer komponenta neće dugo poživeti.
Stoga, šta reći na kraju – to je i dalje ona dobra Betmen igra koju smo upoznali 2009 godine. Dobre borbe, solidna priča, zanimljivi okršaji sa “glavonjama” i dobra atmosfera. Ima tu bagova, Gotam je dosta pust grad i nova oprema čini igru prelakom, ali ništa od toga nije problem, koliko činjenica da igra nije donela ništa novo i da ste sve to već odavno odigrali.
Autor: Bogdan Diklić
PLAY! Zine br. 66 – Novembar 2013
