Arma III je jedna od onih igara koju ne možete da uhvatite ni za glavnu ni za rep. Nekada vas oduševi a nekada vas toliko razočara da bi ste je deinstalirali. Razloga ima dosta a tiču se pre svega obima i načina igranja.
ARMA III je simulator modernog ratovanja i ovde je akcenat na reči simulator. Znači nema jurcanja napred derući se juriš jer ćete popiti metak u čontru i morati ponovo da učitavate poziciju. Uprava ta detaljnost same simulacije privlači neke igrače a odbija druge.
Radnja igre se dešava 2030 godine na dva mediteranska ostrva Altis (koji je modelovan po uzoru na grčko ostrvo Lemonos) i Stratis koji je mnogo manji od glavnog ostrva. Ovaj put NATO ratuje protiv Irana koji je gle čuda krenuo na Evropu.
Programeri su se potrudili i stavili sve moguće konfiguracije terena na ova dva ostrva tako da ćete pešačiti po slanim jezerima, stenovitim hridima ali i zelenim pašnjacima ili gustim šumama. To vam dovoljno govori koliko je ARMA III velika igra u pravom smislu te reči. Ono što fali ovoj igri je singl-player kampanja koja je će biti izdate negde tokom Oktobra. Umesto kampanje tu su kratke misije koje imaju za cilj da vam približe taktiku, vozila, načina ratovanja i slične stvari. Iako je ovo minus to nije tako strašno jer je ova igra bila u alpha i beta fazi prilično dugo pa na Internetu postoji nekoliko hiljada različitih misija koje možete igrati. Kao i uvek sa takvim sadržajem neke su odlične, neke su solidne a neke su teško đubre.
Dok ste pešadinac stvari su relativno jednostavne. Da, ARMA III je uvela dosta novina, redizajnirane menije, nekoliko novih stavova priliko pucanja ali i dalje je to FSP u osnovi. Ako dugo trčite onda ćete se zadihati, ako pucate sa boka metkovi će odleteti ko zna gde, ako ne pazite rekli smo već metak u glavu. Uvek se isplati nasloniti se na neku površinu ili zaleći i tek onda pripucati i to ne rafalom, to nikako. Kada jednom savladate kretanje, osmatranje i komunikaciju sa prijateljskom AI red je da probate i vozila.
ARMA III može da se pohvali velikim brojem vojnih vozila bile realnih, bilo prototipova koji su implementirani u igru. Vožnja džipa ili kamiona nije preterano zahtevana, tenk vas može namučiti a po običaju helikopter će biti prava noćna mora. Da bi ste savladali kontrolu određenih vozila najbolje bi bilo da ste oktopod. Efektivno igranje zahteva da zapamtite gomilu prečica na tastaturi kojih se nije lako setiti dok projektili zvižde oko vas. S obzirom da je u pitanju simulacija bićete veoma frustrirani prvih nekoliko puta dok budete vozili zahtevnija vozila.
AI je uvek bila problematična stvar u ARMA naslovima. Igra je sama po sebi ogromna i vrlo je teško izprogramirati AI da adekvatno reaguje na veliki broj situacija. To znači da će vas u jednom momentu protivnički snajperi skidati sa kilometar razdaljine a u drugom će vas protivnički vojnici ignorisati. I vaši saborci će patiti od zaglavljivanja ili neadekvatnog reagovanja ali sve se to leči sa jednim dobrim co-op modom.
CO-OP misije su ono što ARMA III odvaja od ostalih igara. Ukoliko nađete dobar tim igranje postaje zabava a osećaj koji imate po uspešnom završetku misije se ne može uporediti ni sa čime. Pored C-Op misija tu je i deathmatch ali on je previše haotičan da bi bio smislen i zabavan.
U odnosu na prva dva naslova najveće unapređenje je doživela grafika koja je sada dramatično bolja. Nažalost ovo se odrazilo i na zahtevnost pa ćete imati velike dropove u frame-rate naročito tokom igranja multi-player nezavisno od vaše konfiguracije. Optimizacija je uvek bila rak rana Bohemian Interactive-a i ni ovaj put nas nisu “razočarali”. Zvučni efekti su solidni a muzička podloga ispod očekivanja.
ARMA III je jedinstven naslov na tržištu igara. Većina razvojnih studija beži od realizma kao đavo od krsta dok je sa Bohemian Interactive totalno drugačija situacija,. Upravo zato ARMA III ima prilično strmu krivu učenja ali jednom kada ovladate igrom nećete je pustiti iz šaka.
Autor: Aleksandar (Kojot) Ašković
PLAY! Zine br. 65 – Oktobar 2013
