DOTA 2

DOTA 2

Nije lako opisati nešto što svi već znaju, ili stvarati tekst koji bi trebalo da predstavi prve utiske o igri nakon što je ta igra na tržištu već dve godine. Čak smo je i odabrali kao jednu od igara godine 2012, prkoseći pri tome tradicionalnim pravilima odabira. Tokom beta perioda u proteklih šest meseci pa i više nije bilo nikakve prepreke da ko god želi dobije DOTA2 ključ jer su ih iz Valvea delili i šakom i kapom.  No, šta je tu je, nakon dve godine aktivnog testiranja DOTA2 je izašla iz bete i postala aktivan naslov. To je sa sobom, između ostalog, donelo i podršku za Linux i OS X, pa eto radosti i za korisnike tih sistema.

DOTA 2 je direktan nastavak moda za Warcraft 3 pod imenom Defense of the Ancients koji je odgovaran za pokretanje jednog kompletnog žanra pod imenom MOBA odnosno Multiplayer Online Battle Arena. Iz ovog žanra izrodilo se dosta naslova, među kojima su svakako poznatiji Heroes of Newerth i posebno League of Legends, koji je trenutno i najpopularnija MOBA igra. Međutim, dok je LOL izdavač Riot osnovan od strane razvojne ekipe DOTE, Valve je otišao korak dalje i kupio kompletan brend, kao i lead developera – IceFroga. Ovo im je donelo izvesne probleme sa Blizzardom ali taj spor je razrešen i Blizz nastavlja da takođe razvija svoj DOTA klon. Leta 2010 najavio je Valve razvoj DOTA 2, da bismo u avgustu 2011 na GamesCom-u u Kelnu imali prilike prvi put da vidimo igru i to u okviru pozivnog turnira. Već leta 2012 igra je postala dostupna svima i aktivno igrana od strane fanova u našoj zemlji kao i svetu. Beta verzija ove igre ujedno je i najigranija Steam igra sa 330.000 aktivnih igrača u jednom trenutku.

Šta je Valve dobro uradio kupovinom DOTE? Jednostavno, omogućio je svakome ko je makar jednom odigrao WC3 mod da se u nastavku oseća “kao kod kuće”. Svi heroji su tu, identično izgledaju i najčešće se isto i zovu osim ako se to ne kosi sa Warcraft lore-om pa imaju nešto drugačije ime. Mapa je skoro identična, oružja takođe, pa nema sumnje da će neko ko je nakon DOTA (1) napravio MOBA-pauzu najlakše da se priključi upravo nastavku – nema potrebe da uči nešto novo.

U najkraćem mogućem opisu MOBA žanra, za one koji su nekako uspeli da izbegnu tu informaciju – multiplayer online battle arena podrazumeva igranje najčešće 10 igrača podeljenih u dva tima od po 5. Svaki igrač bira svog “heroja” koji po RPG sistemu napreduje kroz nivoe i dobija nove mogućnosti. Za svog heroja kupujete i oružja i dodatke i sa timom, jednom od najčešće tri putanje napadate protivničku bazu pokušavajući da uništite glavnu građevinu neprijatelja, braneći pri tome svoju jer i oni žele da urade to isto.

Igra trenutno nudi 102 heroja od 112 koliko ih DOTA poseduje u originalu. Uz isto toliko a verovatno i više predmeta, ne deluje tako lako za savladavanje i tu dolazimo do prvog većeg problema. Ukoliko niste igrali DOTA (1), DOTA 2 neće baš biti “šetnja po parku”. Postoji “New Player Experience”, svojevrsni tutorijal koji kroz nekoliko nivoa pojašnjava osnove, ali će vas on mahom upoznati sa mehanikom igre. Potom, tu je igranje sa botovima u “stvarnom” okršaju. Nije loše, korak je dalje ka učenju ali vas naravno ništa ne može spremiti za mečeve sa živim protivnicima. I ma koliko se sistem pronalaska adekvatnog protivnika dobro primenjivao, on nije svemoguć, pa je prilika da ćete prvih desetak mečeva biti lak plen za neprijatelje i izvor frustracija za saigrače koji će vas zasigurno dočekati “na nož”. Ovo može biti odbojno za nove “dotaše”, posebno ukoliko su “labilniji” pa će biti potrebno neko vreme da se novim igračima popune serveri kako bi svi skupa vežbali i napredovali.  Kada smo kod novih igrača, tranzicioni period iz bete u “live” izgleda ovako – svi koji su igrali betu ostaju aktivni igrači i prebačeni su na nove servere, dok se, iako je igra free2play, novi gejmeri ubacuju u “tranšama” kako ne bi preopteretili servere.

Kada smo kod free2play modela, nekoliko reči i o tome. Baš kao kod Team Fortress 2 koji je besplatni naslov u kojem dokupljujete kozmetičke dodatke, DOTA2 radi na istom principu i po tome se najviše razlikuje od direktnog konkurenta – League of Legends. LOL nudi 10 likova (šampiona) u rotaciji dok se drugi moraju otključati virtuelnim novcem zarađenim kroz igranje ili ulaganjem pravog novca, dok su u DOTA2 svi karakteri dostupni od starta a novcem se kupuju kozmetički dodaci – odeća za heroje, izgled HUD-a, promena izgleda kurira koji vam donosi predmete pa čak i mogućnost kupovine različitih glasova “najavljivača” dešavanja u meču. Koncept vredan hvale – omogućava dobru zaradu izdavaču a ne narušava ekosistem omogućavajući onima koji žele da plate bilo kakve prednosti u samom meču.

Samo izvođenje naravno zaslužuje isključivo reči hvale i zapravo predstavlja sve ono što i čini DOTU uspešnim naslovom. Mehanika je u potpunosti preuzeta iz WC3 moda i taj unikatni blend heroja, njihovih mogućnosti, predmeta i napetosti i čini da se svako oseti “kul” kada nekoga ubije (ne čitajte ovo roditelji) ali i potišten kada ga ubiju. Timska igra je ključna za pobedu, naravno, ali i 1na1 okršaji mogu biti zanimljivi. Zanimljivo je i to da vas igra vuče da nekoga napadnete što se često pokaže kao pogrešan potez jer vas malo dalje čeka zamka ali upravo ta “vuča” ka okršajima čini DOTA 2 tako zaraznim naslovom. Na kraju krajeva, uključujući traženje partnera, traženje servera i meča, učitavanje, pauze i samo igranje kada se saberu najčešće traju od 40ak minuta do sat vremena, a to svakako nije malo.

Igra izgleda jako dobro, u grafičkom smislu. Detaljno je proučeno sve što je potrebno da bi jedna kompetitivna multiplayer igra tako i izgledala i iako detalja ima puno, oni ne smetaju opštem utisku i ne kvare gameplay, niti će vam se prečesto dešavati da nemate pojma šta se dogodilo na ekranu od blještećih efekata na sve strane. Zvuk je takođe kvalitetan kao i sama gluma, pa se možda upravo u tom delu najviše ogleda “Valve šmek” – sve je urađeno do tančina i humor je sveprisutan.

Za razliku od samog opisa kojeg nije bilo tako lako uraditi, zaključak će biti jednostavan – DOTA 2 je sjajna igra i ukoliko vas zanima MOBA žanr, trebalo bi da joj date šansu. Posebno ukoliko ste igrali DOTA mod za WC3, ovde će vam sve biti odavno poznato i “kao kod kuće”.

 

Autor: Luka Komarovski

 

 

 

PLAY! Zine br. 63 – Avgust 2013

 

Related Articles