Poslednjih godina, da ne kažemo – poslednjih 10ak godina, igre sa Larom Kroft tj. Tomb Raideri nisu ostavili neki bitan trag u gejming industriji niti su nešto očarale igrače do nebesa. Jeste, tu je gomila nostalgičarskih razloga koji čine većinu tih igara sasvim solidnim igrama ali Lara prosto ne briljira i nije bitna kao nekada. Tu na scenu stupa Crystal Dynamics i rešenost da naprave najbolji mogući reboot franšize koji je moguće napraviti. I moram reći da su manje-više uspeli u tome.
Danas dobar deo igara koje su u nekom marketinškom prekidu sa većinom gejming populacije (jer ne izlaze tako često) ulažu veoma u marketing pre izlaska igre. To su naslovi kao novi BioShock i slični, koji iako svi znamo da su potencijalno dobre igre, ne viđamo ih toliko redovno da nam bude jasno šta tačno kupujemo. I onda se taj marketing baš gura mesecima unapred i preorder je tu takođe ključna stvar. Ako igra bude super, svi su hepi i to je to (BioShock Infinite), a ako bude neko sranje, digne se ustanak (Aliens: Colonial Marines, SimCity). Tomb Raider reboot je takođe jedna od tih igara sa blagim simptomima preorderitisa. Tu i veliku ulogu igra činjenica da ima milion TR igara pa je i bilo dosta skepse oko toga – da li će nekog uopšte biti briga? Srećom, Square Enix i Crystal Dynamics su opravdali sve simptome preorderitisa odličnom igrom.
Ima toliko detalja koje bi možda trebalo pomenuti u vezi ove igre, pa onda poređenja možda sa starijim naslovima i onda oko još milion drugih stvari. To bi naravno malo udavilo svakog ko čita ovo pa ćemo držati stvar i tekst u nekom balansu, koliko je to već moguće.
Videli ste trejlere, najave itd, i priču već znate. Tu je i prequel strip o kojem možete da čitate takođe u ovom broju na stranama pre. Lara i ekipa odlaze na pučinu u potrazi za izgubljenim kraljevstvom pod imenom Yamatai, upadnu u oluju, brod se slupa sa ostrvom i tu avantura počinje. Lara završava na nekom levom delu ostrva i pokušava da se dokopa ostalih preživelih. Tu će joj probleme praviti par ludaka i nekoliko gladnih vukova.
Dalje nešto oko priče malo kasnije, spoilere neke preterane i ne mogu da napravim jer je priča nažalost nekako u drugom planu i skroz je ne samo predvidiva već i malo nebitna. Srećom pa je gejmplej odličan i raznovrsan.
Već od samog starta lepo vas igra vodi i učite mehaniku i kako se igra ovaj Tomb Raider. Jedno od prvih oružja će vam biti luk i strela i pištolj sa kojim ćete moći da lovite razne živuljke ali i o tome ćemo kasnije detaljnije. Sada se bavimo gejmplejom konkretno. Pored luka i strele, skupljaćete nova oružja tokom igre i svako od njih ćete moći da nadograđujete iskustvenim poenima koje dobijate kada skupite dovoljan XP. A koji dobijate obavljanjem raznih zadataka, lovom, ubijanjem neprijatelja, skupljanjem izgubljenih blaga i kopanjem po ostacima proteklih žitelja ostrva.
Kako budete dalje napredovali kroz igru, tako ćete otvarati i nove skilove, bilo da se oni tiču preživljavanja i poboljšanja nekih mogućnosti kao što su planinarenje ili kako da tim istim pijukom za pentranje bolje osakatite i zakoljete neprijatelje. Svaki deo mape/ostrva ima neke svoje fore i fazone. Iako većina ima nekoliko istih kao što su nalaženje kampa i skupljanje GPS trekera, neke imaju određene izazove i skupljanje ili uništavanje određenih predmeta. Naravno, za svaki deo mape, u pitanju su različi predmeti. Negde na primer morate oskrnaviti par grobova dok na drugom upucati nekoliko privezaka koji vise na rendom mestima po šumi.
Tu je i neizbežan element današnjih igara, “survivor look” ili kako se već zove, pa pritiskom na dugme ulazite u povišeni mod zapažanja kojim možete lakše spaziti neprijatelje, životinje ali i kovčege i ostale stvari za skupljanje. Nešto kao Eagle Vision u Assassin’s Creed ili Detective Mode u Batman igrama.
Inače, sami kampovi tj. kamp vatra su svojevrsni čekpointovi gde se radi sejv, apgrejduju skilovi i oružja, a neki se mogu koristiti kao fast travel stanice da “putujete” do drugih delova ostrva. Što će biti korisno ako volite da celu igru odratite 100% pa neke stvari ne skupite i neke opcione zadatke ne obavite pa se možete vratiti posle završetka igre.
Svaka sekcija mape ima i par skrivenih grobnica u kojima možete naći mapu sa detaljima u tom regionu i gde se šta ima skupiti. Sve grobnice se isključivo sastoje od zagonteki tipa kako da stignete do tog kovčega sa mapom. Većina tih izazova nije nešto komplikovano i kada izvalite kako igra radi, znate šta da očekujete.
Zanimljivo je da skoro nema uopšte nikakvih loading ekrana, a ostrvo je preveliko i podeljeno je u par velikih i nekoliko manjih sekcija u koje prelazie sve peške i bez prekida igre što je odlično. Ima svega, od plaža do planina do pećina. Tako da je taj prostorno/pejzažno/vizuelni deo igre fenomenalan.
Neprijateljski AI je iznenađujuće dobar i ponekad će vas namučiti čistom silom, a ponekad pametnim strategisanjem. Srećom, u ovoj priči ste vi nekako lovac pa ćete uglavnom vi biti iznenađenje njima nego oni vama. Ima i par qucktime iventova ali ništa spektakularno. Uglavnom se sve svodi na vaš skil, nišan i malo strategije.
E sad da se dotaknem i malo tih životinja i slično. Već u prvih desetak minuta od početka igre vi učite da prežviljavate jelte. Pa tako u svakoj zoni/sekciji mape imate određene životinje. U ovom slučaju, na početku imate zeke i jelene koji bez brige na svetu skakuću po šumici. Vaš zadatak? Profurajte im metak ili strelu kroz glavu! Iskreno, nasilje u igrama je delimično i skoro uvek malo komično i potrebno i tu stvarno nemamo problem ali novi Tomb Raider ima par veoma jezivih scena. To vam je već jasno u tom startu, kad lupite zeku međ’ oči pištoljem. Onda možete da ih zgulite radi XP-ja ali u svakoj zoni posle par ubistava ste istrebili svu bitnu divljač i sve ostalo donosi nebitan XP.
Šta je tu poenta tačno? Pa vi ne morate realno da ubijete ni jednu životinju jer vam ne znači apsolutno ništa. Ne dobijate health, njega ni nemate već ako popijete dovoljno kazne, adios. Nemate ni opcione zadatke koji sadrže jurnjavu divljači. Opet, možete pokokati sve pred vama i skupiti kakav, takav XP od toga. Interesantan izbor developera za takvom mehanikom.
Opet, načini na kojima se ponekad razračunavate sa neprijateljima, a pogotovo prsa u prsa umeju da budu jezivo realni. Ima taj fazon, da se prišunjate čuvarima iza leđa i zabijete pijuk u vrat i onako čupate krvnički. Prvih par puta vas prođu žmarci kada to odradite. Pored toga, Tomb Raider je prepun.. ali prepun horora i krvi i iznutrica i leševa. Ne znam kada sam poslednji put igrao i da li sam igrao neku igru sa ovoliko grozota koje su u sekundarnom planu. Ako su kreatori hteli da nas ubede da se stvarno nalazimo u svojevrsnom paklu na tom ostrvu, uspeli su samo tako. Bukvalno od samog početka igre, okruženi ste kosturima, kostima, delovima tela, mrtvacima i slično. Zvuči nekako kao da preterujem ali sam sam bio iznenađen kad sam skapirao koliko je igra prepuna tih užasa iako vam to nije uvek u fokusu.
Druga stvar, a tiče se isto užasa je neverovatna mučenja kroz koja Lara prolazi. Takođe ne pamtim kada sam video da neki lik u igri, pa čak i filmu doživi ovakvo kažnjavanje od kreatora kroz igru. Već u prvih par minuta dobijate armiranu šipku kroz meso, a odatle pa na dalje sve strašnije i mučnije. Ako ste ikada gledali odličan horor film – Descent i onaj veoma, veoma, veoma upečatljivi deo filma sa bazenom krvi. E pa slična stvar je i ovde prisutna. I tu da ne pominjem neke užasne načine na koje možete umreti u igri. Od standardnog padanja sa planine do nabijanja cevke kroz glavu i primanja pijuka u jedno rame, a mačete u drugo. Lara Kroft je izmučena do besvesti i van poente ovde i jedini razlog koji nam pada na pamet za to je da su hteli da pokažu kako je ona “survivor” i kako može da istrpi to sve iako je žensko. I onda su oterali to u ekstrem. Srećom pa ništa od toga nije toliko u fokusu ali da je primetno, jeste. Neverovatno je i koliko Lara stenje i uhće i ahće tokom svih tih napora i nedaća. Tako da je samo sa tih ne toliko primarnih strana, ova igra veoma fascinantna kroz rešenja koje su developeri napravili. Naravno nisam siguran da li mi je to loše ili ne ali svakako dodaje doživljaju.
Sam gejmplej se lomi između Assassin’s Creed-a i Uncharteda. Nije toliko linearna igra kao Uncharted ali nije baš ni toliko raznovrsna kao AC. Skakanje je malo klimavo što ume da spase od sigurnog pada u smrt ponekad pa je to kao i dobra stvar.
Priča! Priču je pisala Riana Pračet, ćerka famoznog Diskvrldaša Terija Pračeta. I tu leži možda najveći problem igre. Malo je do izvedbe glumaca, malo do scenarija i razrade priče. Kao što ste videli do sada, očigledno je da je po sredi gritty reboot i veoma gritty. Pa su tako štedeli na supernaturalnim elementima koje su prethodne igre bile pune do vrha. Bukvalno dobar deo igre nećete znati da li ovde ima nečeg natprirodnnog ili ne. Sad, problem je što nisam siguran da li su oni to tako zamišljali da budete u neizvesnosti ili su prosto glumci i malo nejasan/nerazrađen scenario doveli do tog zbuna. U svakom slučaju, interesantno je ali ne previše.
Nažalost, lik Lare Kroft nije nešto razvijen iako je igra prepuna informacija o svakome i svačemu u njoj, nekako ne “osećate to”. Opet, ovo je kao početak svih tih avantura pa tu možemo da progledamo kroz prste ali ovo nije nikako ona Lara Kroft, neustrašivi borac bez kapi znoja posle milion metaka. Ne, ovo je obična devojka u neobičnoj situaciji u kojoj je eto morala i da pobije nekoliko desetina ljudi. Ipak, to progledavanje kroz prste je delimičino jer kao što je već navedeno, kreatori su te neke detalje isterali do maksimuma koji možda nije bio potreban niti toliko efektan već samo ga primetite da bi ga primetili.
A priča kao priča je ok, ništa novo, ništa nečuvano, uglavnom predvidivo i to možda kilometrima predvidivije nego što vide likovi u igri. Pored toga, ostali elementi storytellinga su čudni, ne loši ali interesantni i ako zagrebete malo ispod površine, veoma čudni izbori što od strane Crystal Dynamicsa, što od strane Riane Pračet.
Kada se to sve sabere, Tomb Raider reboot je jedno gotivno iskustvo i traje taman koliko treba. Malo je više u fazonu klanje i ubijanje, a manje istraživanje. Moguć je balans toga od strane igrača i načina na koji igrate tako da postoji dosta elemenata sa kojima ćete se zabavljati. Nije neko dubokoumno i nečuveno zezanje od igre i humor je minimalan ali je interesantna i zabavna igra. Priča nažalost uglavnom služi da popuni gejmplej rupe i to radi ok ali se nadamo da će u sigurnom nastavku igre taj segment biti bolji.
Bilo da ste voleli stare TR igre ili ne. Ili možda volite mešovite naslove, onda je ovo prava stvar za vas. Hoću reći – ako niste zatucani samo u jedan žanr, obavezno igrajte novog Tomb Raidera. Ima nekih neispoliranih delova i u globalu kada pogledate igra nije neko otkriće veka. Ali ono što jeste, a to je lepo osveženje u žanru i serijalu Tomb Raider igara i to osveženje prija veoma. Još je ovo igra Square Enixa, kojima već posle par meseci drastično okine cena, pa totalno verujemo da ćete ovu igru imati u ponudi za nekih desetak evra krajem leta u nekoj akciji. U tom slučaju nikako je ne propustite, a i dajte koji dinar Squareu pošto uprkos par dobrih naslova, kako oni tvrde – ne ide im baš najveselije. Pa čisto da nas uskoro časte novim Tomb Raiderom ili DeusExom, a ne da odu u bankrot.
Autor: Aleksandar Ilić
PLAY! Zine br. 59 – MART 2013
